Често постављана питања

Претражите питања

  • Како се користи портал еКонсултације у случају спровођења фокус група и других метода које не укључују прикупљање писаних коментара?

    Портал еКонсултације има посебно развијене функционалности које омогућавају спровођење анкета и прикупљање писаних коментара о пропису или документу јавне политике  који је у изради, директно на порталу. У случају спровођења  других метода консултација, као што су округли столови, фокус групе, панели, интервјуи, потребно је да се у одговарајућој секцији портала благовремено упишу  информације о времену, месту и периоду одржавања ових догађаја,  са позивом јавности да се укључи,  уколико су такви догађаји  отворени за јавност. Чак и у случајевима када одређени консултативни догађаји нису отворени за јавност, већ се спроводе по позиву, или је учешће јавности ограничено (на пример због броја места у сали у којој се одржава округли сто), потребно је објавити информације  и о овим методама и представити их у извештају о резултатима спроведених консултација. 

  • Како се одређује почетна и циљна вредност показатеља?

    Почетна вредност показатеља утврђује се на основу последње, верификоване, званичне и објављене вредности података који се користе у формули за утврђивање вредности показатеља. Формула за израчунавање вредности показатеља дефинише се пасошем показатеља. Уколико се ради о показатељу који се израчунава коришћењем различитих извора, важно је да се користе они подаци који описују посматрану појаву у истој години. Циљна вредност показатеља се одређује на основу постојећег стања (почетне вредности) и реалне процене онога што се може остварити у одређеном периоду, имајући у виду расположиве ресурсе. Више о утврђивању почетне и циљане вредности показатеља погледајте овде.

  • Како се разликују праћење спровођења, и вредновање учинака јавних политика?

    Праћење спровођења јесте прикупљање и анализа података током спровођења мера, како би се утврдило да ли се остварују утврђени циљеви, као и да ли се предвиђене мере спроводе по плану и ефикасно. Праћење спровођења конкретних мера и активности врши се преко квантитативних и квалитативних показатеља за мерење учинака. Вредновање учинака јавних политика јесте оцењивање релевантности, ефикасности, ефективности и одрживости јавне политике у циљу њеног преиспитивања и унапређења, односно ревизије и даљег планирања. Више о праћењу спровођења можете наћи овде, а о вредновању учинака овде.  

  • Како су документи јавних политика повезани са буџетом?

    Плански документ који повезује спровођење јавних политика и буџета јесте Средњорочни план. Он поспешује спровођење јавних политика тако што се процењени трошкови свих планираних мера и активности из докумената јавних политика, обједињених у Средњорочном плану и које треба спровести током три наредне године, повезују са средњорочним оквиром расхода.

  • Како су јавне политике повезане са прописима?

    Документима јавних политика се између осталог планира доношење или измене прописа. Прописима се имплементирају не само регулаторне, већ и друге врсте мера предвиђене јавним политикама. У том контексту анализа ефеката јавне политике представља основу за спровођење анализе  ефеката прописа јер се анализом ефеката јавних политика оцењује да ли је потребна регулаторна мера  (израда и доношење новог, односно измена и/или допуна постојећег прописа) или постоје други инструменти јавне политике који би могли боље да реше проблем, односно омогуће да се оствари жељена промене.

  • Како укључити јавност?

    Јавност се укључује у процес консултације и јавне расправе кроз неколико доступних механизама, и то путем коришћења портала еКонсултације, на којем сви заинтересовани могу остављати своје писане коментаре на текст документа јавне политике или прописа. На порталу се такође објављују и информације и позиви за организовање фокус групе, округлих столова и панела, анкете, интервјуе и друге методе консултације, што је важно за информисаност и могућност учешћа јавности. Упоредо са коришћењем портала еКонсултације, препоручује се предлагачима да контактирају кључне циљне групе и заинтересоване стране и мотивишу их да се укључе у консултације како би се повратне информације добиле од најрелевантнијих актера. Такође, позиви за консултације могу се објавити и на Интернет страници предлагача, на друштвеним мрежама и медијима.

  • Ко може да покрене процедуру доношења или измене и допуне докумената јавних политика или прописа?

    Иницијативу за измену, израду и усвајање документа јавних политика надлежном предлагачу могу да поднесу државни органи и организације, органи и организације локалних власти, грађани, привредни субјекти, удружења грађана и друге организације цивилног друштва, научно-истраживачке и друге организације у односу на које се спроводи та јавна политика.

     

  • Ко су обвезници средњорочног планирања и шта садржи средњорочни план?

    Средњорочни план израђују и доносе:

    • органи државне управе;
    • организације за обавезно социјално осигурање;
    • остали корисници буџетских средстава Републике Србије, које Влада на предлог органа државне управе надлежног за координацију јавних политика, односно министарства надлежног за послове финансија обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • остали корисници јавних средстава над чијим радом надзор врши Влада, које на то обавеже Влада;
    • корисници буџетских средстава аутономне покрајине, које надлежни орган аутономне покрајине обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • јединице локалне самоуправе;
    • корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе, које надлежни орган јединице локалне самоуправе обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • остали корисници јавних средстава над чијим радом надзор врши аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, које на то обавеже надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

    Средњорочни план органа управе у саставу министарства обухваћен је средњорочним планом тог министарства.

  • Ко су обвезници средњорочног планирања?

    Средњорочни план израђују и доносе:

    • органи државне управе;
    • организације за обавезно социјално осигурање;
    • остали корисници буџетских средстава Републике Србије, које Влада на предлог органа државне управе надлежног за координацију јавних политика, односно министарства надлежног за послове финансија обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • остали корисници јавних средстава над чијим радом надзор врши Влада, које на то обавеже Влада;
    • корисници буџетских средстава аутономне покрајине, које надлежни орган аутономне покрајине обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • јединице локалне самоуправе;
    • корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе, које надлежни орган јединице локалне самоуправе обавеже да израђују Средњорочни план у складу са овим законом;
    • остали корисници јавних средстава над чијим радом надзор врши аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, које на то обавеже надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

    Средњорочни план органа управе у саставу министарства обухваћен је средњорочним планом тог министарства.

  • Која је кључна разлика између обрачуна трошкова у средњорочним плановима и финансијским плановима институција?

    Кључна разлика лежи у томе што Средњорочни план садржи само реформске и нове/проширене активности и обрачун трошкова врши се само за њих методом прорачуна додатних трошкова. Осим у случају када се не ради о новозапосленим (у односу на претходну годину), плате јавних службеника нису садржане у Средњорочном плану. У том смислу Средњорочни план обухвата оно што представља развојну компоненту буџета. У финансијским плановима институција се трошкови обрачунавају како за реформске тако и текуће активности, укључујући и плате запослених у институцијама. Више о обрачуну трошкова погледајте у Приручнику за обрачун трошкова јавних политика и прописа.