Често постављана питања

Претражите питања

  • Која је разлика између јавне расправе и консултација?

    Консултације са циљним групама и другим заинтересованим странама се спроводе током читавог процеса израде документа јавне политике или прописа, као и током њиховог спровођења, извештавања о спровођењу, ex-post анализе и вредновања. Консултације у припреми документа јавне политике или прописа се спроводе све до јавне расправе – када се финална верзија текста, на основу Програма јавне расправе који утврђује надлежни одбор Владе, ставља јавности на коментаре пре самог процеса усвајања. Током консултација најчешће се спроводе методе консултација које дају додатни увид у проблеме које треба решити и могућа решења, као што су анкете, интервјуи, фокус групе и прикупљање писаних коментара (када већ постоји солидан нацрт документа). Током јавне расправе примењују се методе које треба да верификују већ предложено решење и најчешће укључују округле столове, панеле и прикупљање писаних коментара.

  • Која се документа достављају Влади на усвајање заједно са документом јавних политика или прописом?

    У складу са Пословником Владе, предлагач је дужан да уз нацрт, односно предлог документа јавне политике или прописа достави и пратећи материјал, укључујући акта пописана овде.

  • Које ефекте докумената јавних политика је обавезно анализирати?

    Приликом разматрања које ефекте мера и активности предвиђених документима јавних политика разматрати, треба поћи од начела пропорционалности. Наиме, у зависности од области и обухвата мера неће сви ефекти бити присутни, односно неће сви имати исти значај. По правилу, документи ће имати финансијске и економске ефекте, а у зависности од области биће потребно анализирати и друге ефекте, попут социјалних или ефеката по животну средину. Детаљан преглед ефеката по областима дат је у Приручнику за анализу ефеката јавних политика и прописа.

  • Који је препоручен редослед и комбинација алата/техника за спровођење анализе стања?

    Не постоји јединствен и најбољи приступ коришћењу аналитичких метода/техника којима се спроводи анализа стања. За потребе анализе постојећег стања користи се читав низ инструмената (анализа SWOT, анализа PESTLE, „дрво проблема”, анализа заинтересованих страна, упоредно-правна анализа). Пожељно је прво користити оне инструменте који помажу да се детаљно разуме контекст, односно проблем, односно његови узроци и последице. Након тога могуће је продубити ову анализу како би се боље разумео контекст (анализа заинтересованих страна, упоредно правна анализа). Треба имати на уму да је предуслов за коришћење било ког од представљених инструмената постојање потребних података и информација. Детаљан опис техника дат је у Приручнику за анализу ефеката јавних политика и прописа.

  • Који је рок за објављивање извештаја о праћењу спровођења докумената јавних политика?

    Рокови за извештавање о спровођењу докумената јавних политика су дефинисани су Законом о планском систему Републике Србије:

    Документ јавне политике

    Извештавање

    Стратегија

    1. Најкасније 120 дана по истеку треће календарске године од дана када је донета

    2. Финални извештај најкасније шест месеци по истеку периода спровођења тог документа

    Програм

    1. 120 дана по истеку сваке календарске године од дана када је донет ако уз програм није донет акциони план

    2. Финални извештај се подноси најкасније шест месеци по истеку периода спровођења тог документа (ако је програм донет за период од три године)

    Ако је уз програм донет акциони план по коме се врши извештавање, у том случају се извештавање о спровођењу програма врши најкасније шест месеци након истека примене.

    По истеку сваке треће календарске године од усвајања ако је програм донет за период дужи од три године.

    Акциони план

    120 дана по истеку сваке календарске године од дана када је донет

    Концепт политике

    Најкасније 60 дана од истека рока за његово спровођење

    Предлагач објављује извештаје о резултатима спровођења докумената јавних политика објављивањем на својој, односно, на интернет страници доносиоца (Уредба члан 71) у роковима предвиђеним Законом о планском систему (члан 43 и чланови који се односе на сваку појединачну врсту докумената јавних политика).

  • Који су кораци у спровођењу ex-post анализе ефеката докумената јавних политика?

    Орган у чијој је надлежности праћење спровођења документа јавне политике спроводи ex-post анализу ефеката тако што: прати промене приоритетних циљева развоја и других приоритетних циљева Владе, прати промене посебних циљева из докумената јавних политика вишег ранга, прати и контролише ефекте мера из докумената јавних политика и даје препоруке за израду нацрта, односно предлог измене документа јавне политике ако утврди да постоји потреба за усклађивањем документа јавне политике са приоритетним циљевима развоја и другим приоритетним циљевима развоја и/или посебним циљевима из докумената јавних политика вишег ранга или за изменом мера предвиђених документом јавне политике.

  • Колико времена је потребно за израду стратегије или програма?

    Припрема документа јавне политике обухвата више фаза: припремна фаза (формирање радне групе, прикупљање потребних материјала итд.), анализа (еx-ante анализа ефеката), израда, консултације са циљним групама и другим заинтересованим странама и јавна расправа, доношење. Иако време потребно за израду стратегија или програма варира од случаја, оквирно, за припремну фазу треба издвојити прва два месеца од објаве намере да се ради на документу јавне политике, док је фаза анализе временски најзахтевнија и углавном траје око десет месеци, али се са њом може започети већ током припремне фазе. Конкретна израда свих прилога и нацрта стратегије или програма траје око месец дана, колико углавном траје и припрема и спровођење јавне расправе и потоњи процес доношења. Предлог детаљног плана активности за припрему докумената јавних политика да је у Приручнику за управљање јавним политикама.

  • По чему се разликују стратегија и програм?

    Стратегија је хијерархијски виши документ јавне политике који може додатно детаљније да буде разрађен једним или кроз више програма. Стратегија је дугорочнији документ (5-7 година), док се програм, по правилу, доноси за период до 3 године.

  • У којим фазама израде документа јавне политике и прописа је обавезно укључивање јавности?

    Јавност се укључује у процес израде документа јавне политике или прописа у свим фазама спровођења ex-ante анализе ефеката. Посебно је важно укључити јавност приликом спровођења анализе постојећег стања, како би се од циљних група и других заинтересованих страна добиле информације о реалном стању у одређеној области, проблемима које треба решити и могућем правцу даљег уређивања области. О обавезама предлагача у смислу укључивања јавности погледајте овде.

     

  • Шта је секторска стратегија?

    Секторска стратегија је кровни документ јавне политике у одређеној области планирања и спровођења јавних политика. Области планирања дефинисане су Уредбом о методологији управљања јавним политикама и прописима.У процесу оптимизације планског оквира свака планска област треба да буде покривена са једном кровном стратегијом са којом се усклађују сви документи јавних политика нижег хијерархијског нивоа у тој области и успоставља јасна и доследна вертикална хијерархијска структура. Како се постиже хијерархијска усклађеност докумената јавних политика погледајте овде.