1.4. Координација у планском систему

Координација у планском систему 

Управљање системом јавних политика захтева да учесници у планском систему међусобно сарађују и координишу свој рад, као и да сарађују са заинтересованим странама и циљним групама. У овом поглављу пажњу посвећујемо координацији међу органима државне управе – учесницима у планском систему. 

Сврха координације јавних политика јесте да унапреди одржив и уравнотежен развој државе кроз примену начела  свеобухватности, кохерентности и  пропорционалности у креирању и спровођењу јавних политика. 

Административна координација треба да обезбеди несметану сарадњу између различитих државних органа, док се стратешка координација односи на обезбеђивање конзистентности јавних политика, утврђивање приоритета и мера за њихово спровођење

Стратешка координација обухвата вертикалну и хоризонталну координацију. Вертикална координација или координација више нивоа усмерена је на односе између различитих нивоа власти − од креирања до спровођења јавних политика, односно планских докумената којима је утврђена. Хоризонтална координација подразумева координацију између различитих организационих јединица у једној институцији, унутар сектора или ресора и између њих. 

Кључни прописи који дају основу за координацију и сарадњу учесника у планском систему чине: 

  • Закон о Влади и Пословник Владе; 
  • Закон о државној управи; 
  • Закон о планском систему. 

Шта је све предмет координације: 

Обавезе органа одговорног за спровођење одређене јавне политике 

Орган задужен за одређену јавну политику (водећа институција)  има задатак да: 

  • Координира и прати остваривање циљева јавне политике, спровођење мера и активности и достигнуте вредности показатеља учинака од стране свих органа који учествују у спровођењу те политике 
  • Пружа стручну подршку и обезбеђује координацију послова на техничком нивоу; 
  • Успоставља механизам за праћење и извештавање кроз структуре које ће пратити и спроводити јавну политику − радне групе, интерне или међуминистарске, односно управљачка тела, редовно прикупља информације и припрема и објављује извештаје о динамици спровођења, спроведеним активностима, утрошеним средствима, оствареним резултатима, исходима и ефектима у односу на циљане вредности показатеља и по потреби предлаже корективне мере.

Задаци других учесника у планском систему 

Друге институције које нису задужене за координацију јавне политике, а задужена су за спровођење одређених активности и достизање циљева, као и за обезбеђивање информација неопходних за праћење спровођења јавне политике треба да: 

  • спроведу активности за које су задужене акционим планом, као и да обезбеде финансијске и друге ресурсе за њихово спровођење; 
  • прикупљају и анализирају податке о оствареним резултатима за које су задужени и дају информације водећој институцији задуженој за координацију; 
  • учествују на састанцима структура које су оформљене ради праћења спровођења, вредновања и извештавања и доношења одлука. 

Улога Владе у процесу спровођења јавних политика − праћење и извештавање 

Кључна улога Владе у процесу спровођења јавне политике је: 

    • да размотри, прихвати или одбије извештаје у вези с напретком у спровођењу одређене јавне политике, односно с њом повезаних планских докумената; 
    • да донесе корективне мере за побољшање спровођења одређене јавне политике 
    • уколико таква мера захтева да Влада донесе одлуку о њој; 
    • да разреши отворена питања између различитих институција у спровођењу јавне политике уколико се решење није могло наћи на нижим нивоима одлучивања (савет или друго управљачко тело које је формирано ради управљања одређеном јавном политиком или неки други облик координације). 

 

Претходна страница 1.3. Улога јавности