3.3.3. Обим обавезне анализе ефеката коју треба спровести

Обим анализе – Основна и детаљна анализа ефеката 

Предлагач процењује колико детаљна је потребна анализа ефеката.  

Одлука о томе да ли ће се спровести основна или детаљна анализа ефеката доноси се применом начела која узимају у обзир ниво утицаја и приоритета јавне политике, односно прописа.  

Предлагач се приликом одлуке о изради основне или детаљне анализе руководи квантитативним и квалитативним критеријумима 

Критеријуми за детаљну анализу ефеката  

• Квантитативни критеријуми који налажу да се спроведе детаљна анализа ефеката: 

1. 1. трошак већи од 0,1% буџета Републике Србије за претходну годину који ће спровођење документа јавне политике, односно прописа изазвати циљним групама и другим заинтересованим странама (нпр. због усаглашавања свог понашања и/или рада у складу са захтевима садржаним у документу јавне политике, односно у пропису); 
   2. промена у приходима и расходима, као и примањима и издацима у буџету предлагача, а тиме и буџету Републике Србије, која је на годишњем нивоу већа од 10% буџета којим је располагао предлагач у претходној фискалној години; 
   3. утицај на више од 200.000 грађана; 
   4. утицај на више од 5% предузетника или правних лица одређене категорије разврстане по критеријумима утврђеним законом који уређује рачуноводство или на више од 20% тих лица у одређеној делатности, ако мере доминантно утичу на пословање у тој делатности

• Квалитативни критеријуми који налажу да се обавезно спроведе детаљна анализа ефеката: 

1. 1. утицај на тржиште и услове конкуренције (нпр. увођење баријера уласку на тржиште и/или изласку са тржишта; ограничење конкуренције; стварање предуслова за повлашћени положај одређене групе привредних субјеката или других правних лица; утицај на продуктивност или иновације; одређивање цена или нивоа производње; утицај на квалитет, ниво или расположивост одређених производа и услуга и сл.); 
   2. увођење значајних реформских, односно системских промена које утичу на велик број физичких лица, нарочито у областима образовања, конкурентности, социјалне заштите и здравства; 
   3. трансфери грађанима, као што су подршка осетљивим категоријама становништва (укључујући особе са инвалидитетом, припаднике мањинских група, људе који живе испод границе сиромаштва, незапослена лица и др.);
   4. спровођење јавних инвестиција, нарочито капиталних пројеката у складу с прописом који уређује садржину, начин припреме и оцене, као и праћење спровођења и извештавање о реализацији капиталних пројеката

Два кључна начела која се користе када се утврђује да ли је потребна анализа ефеката и у којем обиму јесу начело пропорционалности и начело предострожности.  

Начело пропорционалности 

Обухват и детаљност анализе ефеката треба да су пропорционални потенцијалном утицају предлога, односно да су у складу са сложеношћу проблема или жељене промене.  

Напор да се оцене ефекти треба да буде пропорционалан значају мера јавне политике, односно прописа и њиховим очекиваним ефектима.  

Начело предострожности  

Обухват и детаљност анализе ефеката треба да одговарају величини ризика у одређеној области јавне политике.  

Примена начела предострожности је углавном повезана с јавним политикама, односно мерама и прописима у областима у којима су могући знатни нежељени ефекти по људе или животну средину, као и са онима које одликује висок степен неизвесности у погледу исхода (код којих није могуће проценити ризик с прихватљивим степеном вероватноће).