4.1.3.1 Пример PESTLE анализе на тему „зелене економије” у Србији

P 

Постоји политичка спремност да се усвоје директиве ЕУ које се тичу екологије, али административни капацитети нису довољни да се те исте директиве спроведу као и да се успостави инфраструктура коју таква врста директива налаже. 

Политички актери у Србији треба да негују позитивнији приступ питањима екологије, а не да инвестирање у ту област третирају искључиво као трошак. 

Република Србија још увек разматра опцију да фосилна горива постану стратешки извор енергије, потребна је снажнија политичка воља ка „low –carbon development plans“, односно развојним плановима који би се темељили на технологијама са ниским садржајем угљеника. 

Политичка пажња у Србији усмерена је на реконструкцију старих путева и изградњу нових. Више пажње би требало посветити одрживим и алтернативним формама транспорта као што су железница и бициклистичка инфраструктура. 

Е 

Политике које стимулишу фосилна горива и индустрије које загађују (као што су политике субвенционисања цена фосилних горива) треба да буду уклоњене, како би се створила инвестициона клима за развој базиран на технологијама са ниским садржајем угљеника 

Потребно је створити услове за енергетско тржиште. 

Потребна је прецизна база података о стању у свим секторима, са циљем креирања политика у овој области, на пример политике енергетске ефикасности у зградама. 

Потребне су субвенције али и инвестиције у секторе зелене економије, као што су органска пољопривреда, одрживи туризам и одлагање отпада. 

Субвенције су такође пожељне у секторима који се баве производњом енергетски ефикасних материјала, као што су соларни панели, топлотне пумпе и др. намењених становништву које станује у кућама.  

Инвестиције у управљање отпадом могу да утичу на раст запошљавања у овој области 10%. 

S 

Потребно је више сарадње између истраживача и доносилаца одлука како би се креирале политике засноване на доказима у овој области, на свим нивоима. 

Потребно је узети у обзир и социјалне али и здравствене аспекте економије базиране на фосилним горивима. 

Потребно је веће учешће грађана у енергетском систему кроз тзв. Енергетске задруге. 

Потребно је узети у обзир и локалне прилике и потребу за инклузивним развојем, нарочито када су у питању Роми и сектор управљања отпадом.  

Србија треба да размотри могућности развоја еко туризма као начина да се поправе услови живота у руралним областима и области пољопривреде, али да се охрабри повратак младих људи на село. 

Т 

Више пажње је потребно посветити образовању у основним и средњим школама из области „зелене економије“, као и чињеници да ће ова област у будућности све више стварати потребу за посебно обученом и специјализованом врстом стручњака. 

L 

Потребно је у току процеса придруживања Србије ЕУ више пажње посветити поштовању локалних услова али и потреба. 

Потребно је све постојеће стратегије и акционе планове ускладити, посебно у области која се тиче „green public procurement”. 

Е 

Мање од 10% отпадних вода се третира  

Србија је веома изложена природним катастрофама и потребно је да има свеобухватну стратегију адаптације на климатске промене