4.1.4 SWOT анализа
SWOT анализа се користи да би се утврдиле прилике и претње које утичу на јавну политику или решења у пропису, као и снаге и слабости. SWOT је скраћеница од енглеских речи које означавају та четири фактора – Strengths (снаге), Weaknesses (слабости), Opportunities (прилике) и Threats (претње).
Користећи једноставан оквир унутрашњих снага и слабости и спољних прилика и претњи, она пружа једноставан начин да се процене питања релевантна за јавну политику или пропис.
Она је и један од алата за анализу институционалних капацитета за спровођење планиране јавне политике, односно прописа као унутрашњих фактора који подржавају или спутавају спровођење јавне политике или прописа.
Основна структура SWOT табеле:
Унутрашњи фактори |
Спољни фактори |
Снаге | Прилике |
подразумевају позитивне интерне факторе које контролише Влада, а које могу позитивно да утичу на будуће исходе. | представљају екстерне позитивне околности које могу побољшати исходе узимајући у обзир постојеће снаге и слабости. Реч је о егзогеним факторима на које Влада не може да утиче (нпр. промена светске тражње на одрећеном тржишту, промена цене енергената, знатно смањење донаторских средстава и сл.) |
Слабости | Претње |
представљају негативне интерне факторе који су под контролом предлагача (Владе), али који се могу побољшати.Пошто је анализа под утицајем субјективног гледишта лица која је припремају, потребно је подредити резултате, капацитете и друге карактеристике са упоредним искуствима других земаља како би се објективније сагледале снаге и слабости. |
представљају екстерне факторе који ограничавају могућност да се оствари жељена промена, а које је потребно узети у обзир, односно које треба избегавати. |
Примена SWOT анализе има и недостатке који се пре свега огледају у:
- отежаном разликовању интерних и екстерних фактора;
- субјективном виђењу значаја одређених фактора;
- њеном ограниченом капацитету да укаже на друштвене потребе.
Погледајте овде пример SWOT анализе.
Однос SWOT и PESTLE анализа може се илустровати на следећи начин