4.1.6. Анализа основног сценарија (Baseline scenario)
Kада се очекује да се проблем погорша у будућности израда основног сценарија (сценарија почетног стања) током анализе тренутног стања, може бити веома корисна. Анализа основног сценарија се заснива на пројекцији постојећег стања и показује које су последице даљег развоја проблема. Циљ овог приступа је да објасни како би се околности развијале у одсуству државне интервенције – status quo опција.
Сценарио почетног стања је предвиђање будућности под претпоставком да неће бити никаквих активности државе у правцу решавања проблема и његових узрока (односно постизања жељеног стања). Сценарио почетног стања може бити користан да оправда трошкове неопходне да би се ухватило у коштац са проблемом, како би се показало да само интервенција државе може отклонити узроке или да покаже да се висока почетна улагања исплате током времена.
Током анализе ефеката јавних политика и прописа, неопходно је размотрити и варијанту не предузимања додатних мера да би се променила постојећа ситуација (опција status quo). Пројектовањем постојеће ситуације у будућност долази се до оцене да ли је могуће постићи промену без додатних мера, узимајући у обзир идентификоване трендов
Пожељно је да се у анализи размотре два или три сценарија, односно исхода: оптимистичан (најповољнији), песимистичан (неповољан) и очекивани (највероватнији) (члан 30. став 3 Уредбе)
Развој сценарија омогућава бољи увид у ризике и потенцијалне ефекте. У погледу разматраних промењених околности сценарији морају бити:
- Вероватни – не треба разматрати невероватне сценарије;
- Конзистентни – не треба разматрати више различитих околности које су међусобно противуречне.
Како анализирати сценарије? У пракси постоји више начина за развој сценарија. Када се развија сценарио, треба имати у виду оно што је средиште јавне политике и период који се разматра. Анализа сценарија се ослања на претходне кораке анализе ефеката.
- У првом кораку узимају се у обзир фактори који могу утицати на спровођење јавне политике. Корисно је разликовати факторе на микро нивоу (нпр. трендови у одређеном сектору) и на макро нивоу (нпр. приступање Европској Унији, технолошке промене и сл.). Листа фактора која се може користити већ је описана у оквиру PESTLE анализе.
- У другом кораку фактори се рангирају према значају њиховог утицаја и вероватноћи догађаја. Најједноставније је оценити факторе придајући им виши, средњи или нижи ниво значаја, односно вероватноћу догађаја Предмет анализе сценарија су фактори високог значаја за које постоји висока вероватноћа да ће наступити.
- У трећем кораку утврђује се логика сценарија, односно разматрају се околности које имају потенцијално значајан ефекат и виши степен вероватноће догађаја. Реч је о кључном кораку који треба да доведе до сценарија који ће се коначно разматрати, а у којима промена околности може довести до значајних последица по спровођење јавних политика.
- У четвртом кораку се описују сценарији који треба да буду вероватни и конзистентни. Сценарији такође треба довољно да се разликују, односно да не буду само једноставна варијација једног сценарија. Такве сценарије онда је могуће јасно разликовати и зависно од претпоставки означити их као „песимистичан”, „оптимистичан” и „очекивани”. Сценарије је могуће назвати и другачије уколико такав назив омогућава читаоцу да једноставније разликује прептоставке сценарија. Сценарије треба укратко описати, што подразумева да се наведу и промењене околности, временски период и узрочно-последични односи промењених претпоставки и учинака јавне политике. Када се анализира сценарио, не треба користити, односно додељивати му вероватноћу. Пожељно је не користити термине највероватнији и сл.
- У петом кораку се разматрају последице сценарија. Овај део треба да одговори да ли и на који начин сценарио утиче на јавну политику и које активности и мере је могуће предузети како би се смањили негативни ефекти.
Предности и недостаци анализе сценарија. С једне стране, овај метод је погодан када постоје бројни фактори које треба узети у обзир, а које карактерише висок степен неизвесности. Анализа сценарија подстиче проактиван и стратешки приступ размишљању, олакшава размену информација и приказивање ефеката опција јавних политика.
С друге стране, развој веродостојних сценарија је често проблематичан у пракси. Могуће је ненамерно искључити мало вероватне сценарије (сценарио „црног лабуда”) па ако се они догоде, јавне политике нису припремљене да одговоре на тако измењене околности. Сценарији су често веома уопштени и имају ограничену практичну вредност.
Пример анализе основног сценарија погледајте овде.
