4.1.8. Анализа циљних група и других заинтересованих страна

Закон о планском систему дефинише: 

1) Заинтересоване стране - органи и организације, физичка и правна лица које имају интерес у вези са мерама јавних политика, односно прописима; 

2) Циљне групе - групе физичких и/или правних лица, односно других заинтересованих страна која је под утицајем мера јавних политика, односно прописа; 

Циљне групе су подскуп заинтересованих страна, јер поред тога што имају интерес у вези са јавном политиком или прописом, уједно су и под њиховим директним утицајем. 

Анализа заинтересованих страна (чл.11 Уредбе) је техника за: 

• идентификацију заинтересованих страна, и 
• анализирање њихових потреба, интересовања и њиховог потенцијалног утицаја на решења која се предлажу. 

Анализа циљних група и заинтересованих страна служи да се одговори на питања чији се проблем решава, ко ће остварити користи од промене, а ко ће трпети последице промене и ко може и колико како пружати отпор или давати подршку промени. Анализа обухвата неколико елемената: 

• Идентификацију највећих циљних група и заинтересованих страна;
• Анализу њихових могућих улога, интереса, релативне снаге и жеље да учествују у процесу управљања јавним политикама;
• Идентификацију постојеће и могуће сарадње или конфликта између заинтересованих страна и циљних група;
• Утврђивање начина на који ће резултати те анализе бити уграђени у предлоге мера за спровођење документа јавне политике и решења у прописима, колико ће решења утицати на финансирање спровођења (између осталог, већи отпори и конфликти у највећем броју случајева захтевају да се финансирају додатни механизми контроле).

Кораци у анализи циљних група и других заинтересованих страна обухватају: 

Корак 1. Идентификовање циљних група и других заинтересованих страна. Идентификација треба да буде свеобухватна, нарочито када је реч о циљним групама. Циљне групе треба груписати према врсти њиховог права, обавеза и легитимних интереса на које планирана промена може да утиче, посредно или непосредно. У том смислу, када су идентификоване примарне циљне групе, које су под директним утицајем промене, потребно је идентификовати и друге групе које могу трпети утицај промене посредно. 

Идентификација примарних циљних група и заинтересованих страна  

Циљне групе и друге заинтересоване стране чине и: 

• Физичка и правна лица;
• Удружења, задужбине, фондације;
• Универзитети, научно-истраживачки центри, think-thank организације и сличне организације
• Неформална удружења; 
• Стручњаци у појединим областима;
• Иностране и међународне организације које су специјализоване за одређена подручја јавних политика;
• Професионални лобисти (физичка и правна лица) у смислу Закона о лобирању.

Такође, може се догодити да се при изради докумената јавних политика или прописа уређују начин рада, производи/резултати рада, квалитет услуга које пружају и/или радно-правни односи државних службеника или запослених у јавној управи. У том случају они представљају циљну групу или заинтересовану страну и консултације са њима излазе ван оквира обавезне сарадње између органа државне управе у складу са законом који уређује систем државне управе.  

Приликом идентификације циљних група и других заинтересованих страна, потребно је водити рачуна и о подгрупама у оквиру примарних група. Групе које ћете узети у обзир у анализи зависе од области у којој се документ јавне политике или пропис спроводи, као и природе проблема, али би анализом свакако требало обухватити и сагледати односе унутар група по једном или више критеријума као што су:  

• Пол (мушкарци/жене);
• Социо-економски статус (богати/сиромашни);
• Старост (стари/млади);
• Величина привредног субјекта (МСПП/велика привредна друштва);
• Локација, односно степен урбанизације (рурално/урбано);
• Заступљеност/националност (већина популације/мањинско становништво).

Сваки од ових критеријума потребно је узети у обзир како би се што прецизније одговорило на питања чији се проблем решава и ко трпи последице промене. 

Корак 2. Анализа и разумевање циљних група и заинтересованих страна 

Мапирање интереса и подршке или противљења циљних група и заинтересованих страна предложеној политици или предвиђеним решењима у пропису помаже да се правилно идентификују кључне заинтересоване стране. Циљне групе на које ће планирана промена директно позитивно утицати ће бити значајни „савезници” планираних промена, док ће циљне групе на које ће планирана промена директно негативно утицати бити значајни „противници” тих промена. 

Такође, потребно је утврдити степен утицаја, као и заинтересованост циљних група и других заинтересованих страна да се укључе у процес управљања јавним политикама. Једноставна матрица приказана на слици, доле, може вам помоћи да управљате очекивањима тих група и утврдите како ћете их адекватно укључити у консултације. 

Током анализе заинтересованих страна потребно је размотрити посебно  

• Шта мотивише заинтересоване стране? 
• Који је најбољи метод комуникације са различитим заинтересованим странама? 

Слика Мапирање утицаја и заинтересованости циљних група и заинтересованих страна. 

Резултат анализе циљних група и заинтересованих страна је матрица интересовања и потенцијалног утицаја заинтересованих страна, која вам може помоћи да управљате комуникацијама са сваком од идентификованих група (Менделова матрица). 

Корак 3. Припрема плана комуникације. Након што су циљне групе и друге заинтересоване стране идентификоване и анализиране, неопходно је припремити план комуникације. План комуникације треба да садржи активности усмерене на то: 

- да се са циљним групама, али и другим заинтересованим странама провере резултати анализе постојећег стања и да се добију повратне информације које допуњују анализу,  

-да се приближе општи и посебни циљеви који се настоје остварити планираном променом, позитивни и негативни ефекти који се очекују од планиране промене за поједине циљне групе, евентуалне мере за ублажавање негативних ефеката планиране промене итд.  

Пример како идентификовати циљне групе и заинтересоване стране можете наћи овде. 

Процес управљања заинтересованим странама се може илустровати на следећи начин.  

Утврђивање заинтересованих страна даје одговор на следећа питања: 

• На кога промена може утицати
• Ко су доносиоци одлука у датој области и ко су кључни експерти у области?
• Колики је број заинтересованих страна?
• Где се оне налазе?
• Каква су њихова очекивања од промене?
• Каква су искуства са тим заинтересованим странама у сличним променама или пројектима?

Анализа заинтересованих страна даје одговор на следећа питања: 

• Какав је став заинтересованих страна према промени?
• Каква би могла бити реакција заинтересованих страна на промену?
• Које су користи за заинтересоване стране?
• Који су могући негативни ефекти или последице по заинтересоване стране?

Анализа утицаја заинтересованих страна на промену која се жели постићи: 

• Како ће се промена односити на заинтересоване стране?
• Колико ће интензивна промена бити за њих?
• Када ће се промена десити?
• Какав је утицај промене? Када ће се осетити утицај? Како тачно ефекат промене утиче на заинтересоване стране?

Спровођење - Како реаговати на утврђене интересе? 

• Планирајте и спроведите активности за смањивање или превазилажење отпора
• Управљајте отпором
• Координирајте комуникацију и обуке за заинтересоване стране
• Управљајте захтевима заинтересованих страна узимајући у обзир ограничења (време, буџет итд.)

Праћење управљања заинтересованим странама (спровођења)? 

• Проверавајте да ли се променио став заинтересованих страна
• Има ли нових заинтересованих  страна?
• Да ли се ефекат промене променио у односу на планирани?
• Да ли су се променили приоритети?
• Како се активности на управљању заинтересованим странама морају променити?