4.4.2.2. Модел стандардног трошка
Модел стандардног трошка (енгл. standard cost model) представља једноставан начин мерења административног оптерећења наметнутог прописима.
Модел стандардног трошка често представља део шире анализе трошкова и користи којим се разматра ефекат на трошкове усклађивања привредних субјеката са јавном политиком или чешће прописом.
Модел стандардног трошка разлаже прописане административне поступке и захтеве на поступке и неопходне активности које регулисани субјекти морају да обаве. Затим на основу података о времену потребном да се ти захтеви испуне, као и података о трошковима које они стварају мери административне трошкове, односно административно оптерећење.
Обрачун стандардног трошка се спроводи уз помоћ интерактивног калкулатора Kalkulator - RSJP : RSJP
Пример обрачуна административних трошкова и административног оптерећења
Обрачун се може приказати и једноставним примером. Претпоставимо да административни поступак захтева да се за добијање одређене дозволе доставе одређене информације и да је лицу запосленом у регулисаном субјекту потребно шест часова да обави пет корака и тако испуни административни захтев. Ти кораци могу бити различити – нпр. упознавање са захтевом, попуњавање формулара, прикупљање података, вршење плаћања. Ова листа активности је стандардизована и детаљнија упутства о одређивању активности дата су на сајту www.rsjp.gov.rs/kalkulator .
Ако је цена сата рада тог лица 500 динара и ако су додатни трошкови (превоз, телефон, трошак за формуларе итд.) 1.000 динара, трошак поступка је 4.000 динара. Цена сата рада добија се када се бруто плата за одговарајући посао подели са укупним бројем радних часова у месецу. Овај обрачун може да варира зависно од тога ко спроводи активности како би се задовољио захтев да се доставе информације.
Тиме је одређена за сада само цена поступка. Потребно је одредити и учесталост, односно годишњи број поступака. То значи да је потребно утврдити број регулисаних субјеката. Ако се тај захтев односи на 10.000 регулисаних субјеката годишње и ако регулисани субјекти то чине само једанпут годишње, укупан административни трошак је 40 милиона динара. Ако се поступак на различит начин примењује на различит тип субјеката, или ако субјекти на различит начин испуњавају захтеве, онда се обрачун врши за сваки од тих „типова” административног поступка.
Ради једноставности, претпоставимо да су сви субјекти слични, те да нема значајне разлике коју је потребно узети у обзир. У том случају укупни административни трошкови приватног сектора износе 4.000 динара х 10.000 поступака = 40 милиона динара. Међутим, могуће је да би део тих трошкова приватни сектор сносио и без формалног захтева. Ако се процени који део активности предузећа спроводе и без формално наметнутог захтева, онда је могуће разликовати административно оптерећење од административних трошкова. На пример, ако се процени да би предузећа трошила уместо шест само два сата, онда је разлика између административних трошкова и административног оптерећења 20 милиона динара.
