4.7.1. Пример децентрализованог спровођења, праћења спровођења и извештавања о спровођењу прописа
Илустрација приказује како се у пракси спроводи и како се прати спровођење јавне политике. Наиме, уколико је донет плански документ којем је циљ смањење загађења ваздуха угљен-диоксидом, најчешће ће се за његово спровођење користите регулаторне мере које успостављају стандарде и прагове толеранције емисије угљен-диоксида. Да би се контролисало спровођење такве мере, успостављена су различита верификациона тела (комисије, инспекције и сл.) која прате степен емисије угљен-диоксида у циљним групама на које се јавна политика, односно регулаторна мера односи – у нашем примеру оператере у бродском транспорту.
Систем праћења и извештавања успостављен је на следећи начин: свака бродарска компанија (припадник циљне групе) дужна је да сачини план праћења, а о саобразности тог плана са захтевима о праћењу и извештавању добија потврду верификационог тела. Верификационо тело проверава план праћења у односу на захтеве (ко мери, шта мери, када подноси извештај, када се потврђује усклађеност са ограничењима емисије). Само мерење може вршити специјализована институција, независна и од верификационог тела и бродарских компанија. Верификационо тело затим, када прикупи све извештаје бродарских компанија или специјализованих независних институција које су му у надлежности, извештава орган државне управе о показатељима емисије и степена усклађености свих бродарских компанија. То је децентрализован систем праћења који показује колико учесника у систему праћења може бити и на који начин се може расподелити одговорност за праћење на више учесника.
Претходни пример са бродарским компанијама може се преиначити у следећи алгоритам праћења и извештавања који је применљив у великом броју различитих случајева (у било којој област планирања и спровођења јавних политика или индустрији):
