5.6.1. Пример анализе ефеката прописа

Уредба о утврђивању опасног рада за децу (Службени гласник РС, број 53/2017) усвојена је 30. маја 2017. године, ступила на снагу 8. јуна 2017. године а примењује се од 1. јануара 2018. године. Важећа уредба је припремљена у оквиру активности пројекта ”Ангажовање и подршка на националном нивоу за смањење појаве злоупотребе дечјег рада”. Међународна организација рада (МОР) је пружила техничку подршку Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања током израде прве Листе опасних послова за децу у Републици Србији. Опасан рад за децу утврђен је узимајући у обзир ставове 3. и 4. Препоруке МОР бр. 190 (Службени лист СРЈ – Међународни уговори, број 2/2003).

Сврха Уредбе јесте заштита деце од опасног рада у складу са прописима којима се уређују права детета, као и прописима из области рада, безбедности и здравља на раду, здравствене заштите и образовања.

Сходно Уредби, опасним радом за децу сматра се рад који је вероватно штетан по здравље, безбедност или морал деце, излаже их штетностима, обавља се у оквиру опасних околности или опасних делатности за децу. Опасан рад за децу, поред штетности, процеса и радова утврђених Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих (Службени гласник РС, број 102/16), обухвата и штетности, околности и делатности утврђене у прилогу Уредбе, и то: (1) Физичке и хемијске штетности за децу; (2) Опасне околности за децу; (3) Опасне делатности за децу; (4) Опасне делатности за децу млађу од 15 година живота; (5) Опасне делатности за децу у процесу стручног образовања. Уредба је такође дефинисала обавезе установа за стручно образовање и обезбеђивање примене превентивних мера као и обавезе послодаваца.

На област дечјег рада односе се и други документи МОР чији је циљ елиминација експлоатације дечјег рада, побољшање услова рада деце и омогућавање адекватног образовања и професионалног оспособљавања деце и младих. Најважнија документа у оквиру којих је уређена област дечијег рада јесу:

• Конвенција МОР-а број 138 о минималним годинама старости за заснивање радног односа (Службени Лист СФРЈ – Међународни уговори, број 14/1982),
• Конвенција МОР-а број 182 о најгорим облицима дечијег рада и препорука МОР-а број 190 о забрани и хитној акцији за укидање најгорих облика дечијег рада (Службени лист СРЈ – Међународни уговори, број 2/2003).

Друга релевантна међународна документа којима се уређују питања дечијег рада су:

• Конвенција о правима детета (донета 1989. године), ратификована 1990. године као и
• Упутство Савета 94/33/ЕЗ од 22. јуна 1994. године о заштити младих људи на раду којим се забрањује рад деце, односно одређује минимална старост за рад или запослење, која не може бити нижа од старости која је потребна да се у потпуности заврши обавезно школовање односно 15 година старости.

Поред Уредбе, ради развијања система подршке са циљем унапређења капацитета за њену примену, у Србији су усвојене и:

• Инструкција о поступању инспектора рада приликом вршења инспекцијског надзора ради заштите деце од злоупотребе дечјег рада број 021-02-00158/2017-01 од 22 септембра 2017. године као и
• Инструкција о поступању центара за социјални рад у заштити деце од злоупотребе дечјег рада број 021-02-00159/2017-01 од 22 септембра 2017. године.

Наведене инструкције дефинишу улогу инспекције рада односно центара за социјални рад у заштити деце од злоупотребе дечјег рада.

Такође, у периоду 2016. – 2017. година, МОР је спровела низ обука за идентификацију и заштиту деце од злоупотребе дечијег рада Инспекције рада, Центара за социјални рад, полиције, из сваког административног округа у Србији. Планиране су обуке представника Републичког јавног тужилаштва. Контролна листа Инспекције рада за инспекцијски надзор у области дечијег рада усвојена је 28. августа 2020. године и објављена на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поред Уредбе, у Србији је на снази је и Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих (Службени гласник РС, број 102/2016). Правилником су прописани захтеви које је послодавац дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера са циљем отклањања или свођења на најмању могућу меру ризика од оштећења здравља младих на раду, нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем. У смислу овог правилника ”млади” јесу свако лице старости од најмање 15, а највише 18 година.

Поред наведених за област опасног и дечјег рада релевантни су и следећи прописи:

• Закон о раду (Службени гласник РС, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) садржи посебне одредбе које се односе на то да се радни однос може засновати са лицем које има најмање 15 година живота; да лице млађе од 18 година живота може да заснује радни однос само уз сагласност родитеља, усвојитеља, или старатеља и то ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом. Поред наведеног, запослени млађи од 18 година живота не може да ради на нарочито тешким пословима који би, на основу налаза надлежног здравственог органа, могли штетно и са повећаним ризиком да утичу на његово здравље и живот с обзиром на његове психофизичке способности. Наведена старосна граница се примењује и у Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености, који прописује да је лице које тражи запослење старије од 15 година.
• Законом о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, број 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон), прописано је да се посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих, уређују овим и другим законом, другим прописима, колективним уговором, општим актом послодавца и уговором о раду.
• Закон о дуалном образовању (Службени гласник РС, бр. 101/2017, 6/2020) усвојен је 8. новембра 2017. године, ступио је на снагу 18. новембра 2017. године а у потпуности се примењује од 1. септембра 2019. године. Дуално образовање представља модел реализације наставе у систему средњег стручног образовања и васпитања у коме се кроз теоријску наставу и вежбе у школи и учење кроз рад код послодавца, стичу, усавршавају, односно изграђују знања, вештине, способности и ставови у складу са стандардом квалификације и планом и програмом наставе и учења. Законом о дуалном образовању (ЗДУ) предвиђено је да се заштита права ученика у дуалном образовању остварује у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, законом којим се уређује средње образовање и васпитање, законом којим се уређује област рада и заштите на раду, те прописима којима се уређује забрана обављања опасног рада за децу. Изменама и допунама ЗДУ из 2020. године, прописано је да у реализацији учења кроз рад послодавац има обвезу да обезбеди прописане мере безбедности и здравља на раду, у складу са прописима којима се уређује безбедност и здравље на раду, као и примену прописа којима се уређује опасан рад за децу. Проверу испуњености услова врши Привредна комора Србије (ПКС).

1. Који показатељи се прате у области, који су разлози због којих се ови показатељи прате и које су њихове вредности?

У области се прати низ показатеља, како оних који се односе на ширу област дечјег рада, тако и на сам опасан рад деце. Прва група показатеља односи се на податке који се редовно прикупљају у оквиру Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Републици Србији (МИЦС) коју спроводи УНИЦЕФ. Друга група показатеља се односи на податке које се прикупљају од стране Инспектората за рад и других инспекцијских органа и центара за социјални рад. Трећа група показатеља биће прикупљена у оквиру модула у оквиру Анкете о радној снази која се односи на област дечјег рада.

a. Показатељи који се прате у оквиру Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце (МИЦС)

Истраживања вишеструких показатеља положаја деце у Србији 2019  које је спровео Републички завод за статистику указују на то да се положај деце није значајно променио у односу на претходно спроведена истраживања у 2014. и 2010. години. Подаци последњег истраживања јасно указују да постоје велике разлике у положају појединих група деце у зависности од тога да ли живе у граду или селу, нивоа образовања и социо-економског положаја њихових родитеља.

Број деце које обављају економске активности и дечји рад у Републици Србији

Дете које обавља економске активности у претходној седмици дуже од узрасно специфичног броја сати класификовано је као укључено у дечији рад ако је те активности обављало: (1) старост 5–11 година: 1 сат или дуже; (2) старост 12–14 година: 14 сати или дуже; (3). старост 15–17 година: 43 сата или дуже.

Према подацима из расположивих Истраживања вишеструких показатеља положаја деце у Републици Србији (МИЦС) дошло је до повећања учешћа деце која обављају економску активност.

• укупно 15,6% деце узраста 5–11 година обавља економску активност дуже од једног сата. То је повећање од 3,6 процентних поена у односу на 2014. годину.
• укупно 24,8% деце узраста 12– 14 година било укључено у економске активности мање од 14 сати, односно 3,5% више од наведеног времена. То је повећање од 3,7%, односно 1,6% процентних поена респективно.
• укупно 31,7% деце узраста 15–17 година било укључено у економске активности мање од 43 сати, односно 0,6% више од наведеног времена. То је повећање од 5,7%, док претходно истраживање није забележило присуство трајања преко 43 сата за овај узраст.

Деца која раде у опасним условима

Укупан проценат деце која раде у опасним условима износио је 2.6% деце. Највећи проценат деце укључене у рад у опасним условима обухватале су следеће активности: излагање прашини, диму или гасу, ношење тешког терета те излагање екстремној хладноћи топлоти или влажности.

Табела 1 Проценат деце која раде у опасним условима

Извор: MICS 6 (2020)

Кључни показатељи наведене анкете показују да:

• Двоструко више деце мушког пола учествују у опасном раду у односу на децу женског пола;
• Опасни рад мање је заступљен у градским насељима у односу на остала (сеоска) насеља где 4,6% деце ради у опасним условима;
• У опасном раду учествује 3,6% деце из региона Шумадије и западне Србије, 3,2% деце из београдског региона, 3% деце из региона јужне и источне Србије, те 1% деце из региона Војводине;
• Изразито већи удео деце која не похађају школу (9,9%) учествује у опасном раду у односу на децу која похађају школу (2,4%);
• Већи удео деце која имају функционалне тешкоће (4,1%) учествује у опасном раду у односу на децу која немају функционалне тешкоће (2,6%);
• Удео деце из најсиромашнијих породица који учествује у опасном раду је знатно виши (6,7%).

b. Показатељи прикупљени по основу инспекцијског надзора

Управа за безбедност и здравље на раду Републике Србије и Инспекторат располажу ограниченим подацима о и у постојећим годишњим извештајима се не налазе подаци о броју повређене деце на раду као ни о основним изворима и узроцима повреда деце. Адекватном применом нове Уредбе, Инспекторат рада ће спроводити активности у вези са незаконитим ангажовањем деце који подразумевају и механизме за санкционисање оних који овакав рад организују као и пружање информација, техничких и правних савета у погледу услова и могућности ангажовања деце и младих људи у складу са прописима. 

У Плану инспекцијског надзора Инспектората за рад за 2021. годину предвиђено је да сваки инспектор рада у области радних односа, између осталог, врши контролу дечјег рада у циљу смањења појаве злоупотребе дечјег рада. Приликом вршења инспекцијског  надзора  у смислу Закона о инспекцијском надзору (Службени гласник РС, 36/2015, 44/2018 (др. закон), 95/2018), инспектори рада су у обавези да користе одговарајућу контролну листу инспекције рада – Контролну  листу  у области дечјег рада. На основу контролних листи Инспекторат би могао да прикаже показатеље који се односе на:

• Учешће малолетних лица на радним местима са повећаним ризиком
• Учешће младих на радном месту у радној околини на којима се обавља рад
  • који укључује штетно излагање опасним материјама или зрачењу
  • који укључује ризик од повреда које малолетна лица не могу препознати или избећи
  • који укључује друге ризике
• Број покренутих прекршајних поступка у области дечјег рада;
• Број ванредних инспекцијских надзора Инспектората рада и других инспекцијских служби у области дечјег рада;
• Број координираних надзора у области дечјег рада;
• Број пријављених случаја деце у опасном раду;
• Број поступака подршке родитељима;
• Број повреда деце млађе од 18 година на раду.

Инспекторат рада је у досадашњем надзору био махом фокусиран на питања у вези рада на „црно“ без закљученог уговора. Према подацима Републичке инспекције рада током спроведених инспекцијских надзора у 2015. години 36 лица старости од 15 до 18 година затечено је на раду. Инспектори рада нису затицали на раду лица млађа од 15 година. У истом периоду инспекцији рада није пријављиван принудни рад нити опасан дечији рад и инспектори рада приликом инспекцијских надзора нису наилазили на овакве видове дечијег рада.  У  2019. години, на раду су затечена укупно 33 малолетна лица, од којих 32 лица  узраста између 15 и 18 година и 1 лице млађе од 15 година. У  2020. години, на раду је затечено укупно 20 малолетних лица узраста између 15 и 18 година.

Поред наведених и Републички завод за социјалну заштиту од центра за социјални рад прикупља податке, али се случајеви опасног рада по правилу у пракси ретко препознају.

c. Показатељи прикупљени Анкетом о радној снази – модул о дечјем раду

Републички завод за статистику (РЗС) у оквиру анкете о радној снази припремио је посебан модул који обухвата питања о дечијем раду. На основу резултата могуће је формирати неколико додатних индикатора који се могу пратити. Пре свега, Анкета ће омогућити боље разумевање узрока дечјег рада, као и опасног дечјег рада. Такође, Анкета ће детаљно да обради питања која се тичу области у којима се јавља дечји рад, где дете ради, за кога ради, да ли је дошло до повреда на раду. Преглед опасних послова је нешто знатно детаљнији у односу на MICS 6 класификацију. Резултати анкете се очекују почетком четвртог квартала 2021. године.

3. Који су важећи прописи и документи јавних политика од значаја за промену која се предлаже и у чему се тај значај огледа?

У Стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године (Службени гласник РС", број 80/2020. У одељку 3.7. Злоупотреба дечјег рада, у складу са Конвенцијом МОР 182, дефинише се злоупотреба дечјег рада као рада детета, који је ментално, психички, социјално и морално опасан и штетан за дете и који утиче на образовање и наводе се проблеми чијем решавању је намењена ова уредба. У оквиру посебног циља 2 Стратегије ”интервенције усмерене ка заштити деце од насиља”, предвиђено је унапређивање компетенција професионалаца за заштиту и подршку деци (мера 2.3). У оквиру ове мере, између осталог, предвиђене су активности 2.3.3.-2.3.5. које се односе на креирање и реализовање обука:

• тимова за заштиту од насиља у образовним установама, за препознавање и процену ризика за дете, као и примену и праћење спровођења прописаних процедура;
• стручних тимова за заштиту од насиља у здравственим установама за препознавање и процену ризика за дете, као и примену процедура у заштити деце;
• стручних радника/ца у центрима за социјални рад за препознавање и процену ризика за дете, као и примену процедура у заштити деце.

У Стратегији безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године са Акционим планом за њено спровођење (Службени гласник РС број 96/2018), у оквиру посебног циља унапређења безбедности и здравља на раду, између осталог, као релевантне активности предвиђени су и промоција здравља на раду, образовање и обука као и подизање свести о важности безбедности и здравља на раду.   Истакнуто је да је ”потребно радити на промоцији области безбедности и здравља на раду у систему основног и средњошколског образовања како би се развила свест о важности сопственог здравља и безбедности. Програм безбедности и здравља на раду обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне самоуправе. Младима често недостају знање и искуство о ризицима повезаним са њиховим радним задацима. Као резултат интеграције безбедности и здравља на раду у образовање Република Србија је кроз модел дуалног образовања почела да укључује образовање о превенцији ризика у програме средњих стручних школа”.

У Акционом плану за спровођење Програма Владе за период 2020-2022, два циља су посредно у вези са Нацртом Уредбе. Први се односи на унапређење образовног система (Приоритетни циљ 1.2) – унапређење система дуалног образовања (1.2.6). Други се односи на заштиту основних људских права (Приоритетни циљ 4.2) – повећан обухват ученика из осетљивих друштвених група ради смањења дроп-аут-а.

4. Да ли су уочени проблеми у области и на кога се они односе? Представити узроке и последице проблема.

Претходно наведени показатељи указуј на изузетан значај проблема. Скоро 3% деце изложено је раду у опасним условима. Наведени проблем се посебно јавља у сеоским насељима и код деце која не похађају школу код којих је наведено учешће чак 10%.

• УЗРОЦИ

Постоји неколико кључних узрока који су илустровани дрвом проблема (Графикон 1). 

Прва група узрока везана је за низ демографских фактора и традиционално ангажовање деце у сеоским срединама- домаћинствима. Према подацима пописа, у Републици Србији између 13% и 15% деце једне генерације у Србији не заврши основну школу. Та групација је посебно изложена могућности рада у опасним околностима. Неколико истраживања указало је на ризик од злоупотребе дечјег рада у хранитељским породицама, међу децом на селу и у руралним пределима као и децом из ромских заједница. Код дечака, деце из руралних насеља и најсиромашније деце постоји већа вероватноћа да ће бити укључена у економске активности. Према MICS 2019 истраживању 15,6% деце узраста 5–11 година 3,5% деце узраста 12–14 година те 0,6% деце узраста 15-17 година било је укључено у економске активности довољан број сати да се њихов рад класификује као дечији рад. Свеукупно, 11,2% деце је укључено у економске активности или кућне послове изнад прагова или раде у опасним условима. У опасним условима ради 2,6% деце. Код дечака и деце из осталих насеља постоји много већа вероватноћа да ће бити укључена у економске активности као и у опасан рад. У ромским насељима је 5,3% деце узраста 5–11 година 2,3% деце узраста 12–14 година те 4,5% деце узраста 15-17 година било укључено у економске активности довољан број сати да се њихов рад класификује као дечији рад. Свеукупно, 8,8% ромске деце је укључено у економске активности или кућне послове изнад прагова или раде у опасним условима. У опасним условима ради 4,9% ромске деце (MICS 6, 2020).

Друга група узрока везана је за неодговарајући правни оквир који је последица непотпуних решења у самој Уредби у погледу надзора и санкција, изостанка норми који се тичу низа питања у вези опасног рада деце (рад деце унутар породице, просјачење, опасне машине, итд.) и потребе за усклађивањем дела одредби. Извештај о консултацијама и плану ревизије Уредбе о утврђивању опасног рада за децу закључио је да с обзиром да се уредба примењује скоро две године, те да постоје искуства у њеној примени, постоје бројни изазови у њеној примени. Недостаци уредбе који негативно утичу на њену примену могу се поделити на три групе.

• Уредбом није јасно уређен низ питања који се тичу надзора и санкција. Текст уредбе недовољно јасно прецизира надлежности органа. Други недостатак произлази из неадекватног уређења надлежности и односи се на отежано праћење примене уредбе. Трећи недостатак представља одсуство санкција. Из наведених разлога уредба је посматрана као декларативни документ.
• Уредбом није уређен низ питања која се тичу опасног рада. Уредбом није експлицитно уређено питање опасног рада деце у оквиру породице. Упркос перцепцији да породице нуде безбедно окружење за рад деце, тај рад се често обавља у опасним условима, као што је утврђено у извештају МОР и УНИЦЕФ (ILO, UNICEF, 2021).[1] Уредбом није уређено питање просјачења као највидљивијег опасног рада. Уредбом није уређено питање опасних машина како начелно, тако и у процесу дуалног образовања.
• Поред тога, у пракси се јавила потреба за усклађивањем одредби Уредбе и Закона о дуалном образовању. У контексту дуалног образовања многи послови су суштински опасни и треба их јасно назначити. Такође, у пракси је уочено да Уредбу одликује екстензивност уређења листе која се тиче процеса стручног образовања, која садржи 27 делатности.

Трећа група узрока односи се неадекватну информисаност заинтересованих страна. Извештај о консултацијама и плану ревизије Уредбе о утврђивању опасног рада за децу указује на неопходност интервенције и у овом аспекту ради подизања свести и едукације заинтересованих страна, послодаваца, родитеља и образовних радника, како би се остварила сврха Уредбе. Поред наведених, постоји и проблем неадекватног медијског извештавања. Неадекватно медијско извештавање, глорификовање дечјег рада и радног елана деце може проузроковати да јавно мњење на дечији рад на опасним пословима гледа као на позитиван феномен. Постоји низ примера који потврђују ове наводe. Спорадични извештаји из медија говоре да проблем постоји али се представља другачије.[2]

• ПОСЛЕДИЦЕ

Коначно постоје три групе последица које настају услед постојања деце која су изложена раду у опасним условима (Графикон 1).

Прва се односи на физичке повреде, болести, инвалидитет и смртне случајеве деце која су изложена раду у опасним условима. Област дечјег рада, а посебно опасног дечјег рада. Нажалост последице у виду физичких повреда услед опасног дечјег су недовољно истражене, и, сем појединачних информација који се могу добити из извештаја Инспекције рада, не постоје систематизоване информације о овом проблему које би помогле детерминисању правца рада на изради нацрта Листе опасних послова. Управа за безбедност и здравље на раду Републике Србије и Инспекторат располажу ограниченим подацима о и у постојећим годишњим извештајима се не налазе подаци о броју повређене деце на раду као ни о основним изворима и узроцима повреда деце.

Друга група последица односи се на психички и емоционални развој деце, док се трећа група односи на социо-економске последице изложености опасном раду. У Србији је спроведено истраживање у 14 подстанарских насеља о ситуацији у којој живе деца у укупно 509 домаћинстава.^[3] Иако се истраживање не бави експлицитно опасним радом, истраживање показује да више од 35% родитеља деце која су укључена у живот или рад на улици навело да су деца развила физичке и психичке проблеме. Претпоставка је да постоје слични ефекти и у случају деце која су изложена опасном раду.

Иако наведена истраживања јасно указују на значај проблема опасног рада деце, посебан проблем је непостојање веродостојних званичних података. Препорука МОР бр. 190 наводи да је потребно сакупити и редовно ажурирати детаљне информације и статистичке податке о природи и степену дечијег рада како би послужили као основ за одређивање приоритета за националну акцију за укидање дечијег рада и, конкретно, за хитну забрану и елиминацију његових најгорих облика. У Србији то тренутно није случај, подаци ако постоје се прикупљају од стране различитих органа, али се то чини спорадично и тренутно не постоји јединствена база података.

5. Која промена се предлаже?

Нацртом Уредбе извршено је неколико значајних промена у односу на текст важеће Уредбе. У наставку дајемо преглед кључних које имају за циљ да отклоне претходно описане узроке који се тичу неадекватне примене самог прописа.

• Извршено је терминолошко прецизирање. Нацрт Уредбе дефинише да се њом утврђује опасан рад за децу у породици; код послодавца; у оквиру образовања у школи и код послодавца; или другом окружењу (систему социјалне заштите, на улици и др.);
• Прецизирана је дефиниција појма опасног рада; Измењена је дефиниција тако да суштински свако ко радно ангажује дете сматра „послодавцем“ укључујући и родитеље детета као и привредни субјекти који реализују стручно образовање;
• Извршене су измене спискова штетности, опасних околности и опасних делатности за децу у члану 3 нове Уредбе и промена ”обухвата” различитих спискова;
• Скраћена је листа делатности која се односи на стручно образовање са 27 на 7 делатности;
• Додате су листе које се односе на опасне машине. Предлог списка опасних машина за рад, сачинио је Инспекторат за рад на основу анализа података о тешким повредама на раду, смртних повреда и тешких повреда на раду са смртним исходом. Поред тога за потребе сачињавања списка опасних машина коришћена је и одредба чл.3.Правилника о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине, прописана је опрема за рад која подлеже периодичним прегледима и провери од стране правног лица са лиценцом у циљу добијања Стручног налаза и ти прегледи се раде најмање једном у три године. Наиме, запослени који рукују овом опремом су у правилу на радним местима са повећаним ризиком и морају испуњавати услов да су, у складу са налазом медицине рада, здравствено способни за рад на конкретним радним местима. Такође, за сачињавање листе веома значајно је извршити правилну процену јесу ли лица млађа од 18 година довољно зрела да могу самостално руковати одређеном опремом за рад која је потенцијално опасна. Што се тиче руковања опремом ученика на стручној пракси или на дуалном образовању, узета је у обзир и процена може ли ментор или инструктор правовремено спречити повреду ученика уколико утврди да може доћи до повреде. Уколико то није могуће, таква машина сматра се опасном и у процесу образовања. Коначно, приликом формирања листе, као основа је коришћен и списак опасних машина Републике Аустрије. Наиме, у сарадњи са аустријском амбасадом, ПКС и представницима синдиката, прибављене су листе опасних машина како би се свеобухватно приступило проблему опасног рада.
• Спојене су делатности које су се односиле на децу испод 18 година и децу испод 15 година тако да уместо две табеле Уредба сада има једну табелу за све узрасте.
• Унета је дефиниција просјачења као опасног рада и уређена је забрана излагања деце у том контексту.
• Уредбом се уводи обавеза Комуналне милиције, да као тело које у оквиру своје надлежности може да лакше уочи појаве опасног рада на терену о томе обавештава центре за социјални рад (органе старатељства).
• Наметнута је обавеза установама за стручно образовање и послодавцима који реализују стручно образовање да воде евиденцију о недељном односно месечном времену које дете проводи на раду приликом стручног образовања у складу са планом и програмом наставе и учења;
• Додат је члан којим су регулисане обавезе органа старатељства те да: Орган старатељства примењује ову уредбу приликом надзора над вршењем родитељског права и у споровима за заштиту права детета, вршење односно лишење родитељског права, у оквиру својих надлежности прописаних законом којим се уређују односи родитеља и деце.
• Додата је одредба о надзору над применом Уредбе, где се дефинишу овлашћења Министарства надлежног за бригу о породици, Министарства надлежног за социјална питања, Министарства надлежног за област образовања, Инспектората за рад и Рударске инспекције;
• Додата је одредба о заједничком надзору у складу са Законом о инспекцијском надзору којом се решава проблем надлежности у случајевима у којима је због сложености надзора потребна координација инспекцијског надзора.
• Додата је одредба о казненим одредбама (као решење за декларативност важеће Уредбе) у којој су прописане новчане казне за: послодавце, установу за стручно образовање и послодавца који реализује стручно образовање, те друга одговорна лица.

[1] Вид. на пример https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3317052-klinci-jovana-nikolina-i-jovan-prave-sir-gaje-povrce-peku-rakiju-oni-su-ponos-svoga-kraja, https://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/329085/tinejdzer-ratko-markovic-umesto-ajfona-voli-motornu-testeru-kad-pomislis-da-si-jaci-od-sume-tad-ces-se-povrediti.

[1] Save the Children in partnership with Regional network for street involved children. Regional Research on Prevalence of Street Children Phenomenon in Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia (2016). https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/Regional-Research-on-prevalence-of-street-children-phenomenon_0.pdf.

6. Да ли је промена заиста неопходна и у ком обиму?

Током анализе, размотрена је могућност да се идентификовани проблеми отклоне без доношења нове Уредбе, утицањем на адекватну примену важеће Уредбе. С обзиром на обухват промена у погледу одредаба о надзору над применом Уредбе, казнених одредаба, те ажурирање листе опасних послова било је неопходно усвојити нову Уредбу. Недостатак казнених одредаба ствара негативне подстицаје послодавцима и другим лицима. Недостатак низа одредаба отежавао је у пракси спровођење свеобухватног надзора, односно надзора који не укључује само послодавце у привреди.

Поред тога, Конвенцијом МОР-а број 138 као и Конвенцијом МОР-а број 182 и препорука МОР-а број 190 предвиђено је да се списак врста послова периодично испитује и ревидира према потреби, у консултацији са организацијама заинтересованих послодаваца и радника. Током консултација са надлежним органима и заинтересованим странама уочено је да постоје изазови везани за ставке листе (штетности, опасних околности и опасних делатности), тако да су листе морале бити ревидиране.

Адекватном применом нове Уредбе, Инспекторат рада ће спроводити активности у вези са незаконитим ангажовањем деце који подразумевају и механизме за санкционисање оних који овакав рад организују као и пружање информација, техничких и правних савета у погледу услова и могућности ангажовања деце и младих људи у складу са прописима. 

Адекватна заштита деце од злоупотребе дечјег рада подразумева потребу за организованом и координираном међусекторском сарадњом, односно активностима институција различитих система: образовања и васпитања, заштите здравља, полиције, правосуђа, инспекције рада, социјалне заштите. Постизање координације захтева измене постојеће Уредбе.

7. На које циљне групе ће утицати предложена промена? Утврдити и представити циљне групе на које ће промена имати непосредан односно посредан утицај.

Уредба има широк обухвати и утиче на бројне циљне групе на које има непосредан или посредан утицај:

• Деца. Уредба утиче на популацију деце (лица до навршених 18 година живота) која су потенцијално изложена опасном раду. Поред тога утицаће послодавце (како регистрованих, тако и нерегистрованих) које своју пословну активност обављају у делатностима које су опасне за децу односно поседују опасне машине за руковање или контакт деце. Учешће деце у доби од 5 до 18 година износи 4% од укупне популације (MICS 6, 2020). Учешће деце је знатно веће у осетљивим групама, посебно у ромској популацији где износи 25.7%.

• Послодавци. Коначно, Нацрт уредбе утиче и на послодавце који реализују стручно образовање а који учествују у делатностима које су класификоване као опасне за децу, односно који поседују опасне машине сходно Нацрт уредбе. Прецизније, правна лица или предузетници на које Нацрт уредбе посебно утиче су они који испуњавају прописане услове за учење кроз рад ученика у дуалном образовању, односно услове за остваривање садржаја прописаних одговарајућим планом и програмом наставе и учења у реализацији практичне наставе и професионалне праксе.

• Школе, односно наставно особље) укључено у систем дуалног образовања односно стручног усавршавања. Тренутно, према подацима ПКС у систему дуалног образовања, постоје 35 образовна профила који похађа око 4500 ученика. Настава по дуалном моделу образовања спроводи се у 84 школа и учи се кроз рад у око 600 компанија.[4]

• Родитељи. Нацрт уредбе у послодавце убраја и родитеље који радно ангажују дете, без обзира на то да ли је дете ангажовано на формалан или неформалан начин.

• Центри за социјални рад. Центри за социјални раду су дужни да примењују ову уредбу приликом надзора над вршењем родитељског права, у споровима за заштиту права детета, вршење односно лишење родитељског права и заштити од насиља у породици, у оквиру својих надлежности прописаних законом којим се уређују односи родитеља и деце.

8. Да ли је промену могуће остварити применом важећих прописа?

Током анализе, размотрена је могућност да се жељена промена оствари применом важећих прописа, односно утицањем на адекватну примену важеће Уредбе (status quo). Међутим, у периоду након њеног доношења, у пракси се показало да недостатак јасно дефинисаних надлежности те казнених одредаба представља значајну отежавајућу околност за њену адекватну и свеобухватну примену.

Додатно, периодично испитивање те ажурирање листе опасних послова предвиђено је Конвенцијом МОР-а број 138 као и Конвенцијом МОР-а број 182 и препоруком МОР-а број 190, а за ову врсту промене неопходна је или измена важећег или доношење новог прописа. Периодично кориговање листа опасних послова, на основу консултација са надлежним органима и заинтересованим странама, омогућава да се опасни послови дефинисани Уредбом благовремену усклађују са околностима које се испољавају у пракси.

Наведени фактори, те укупни обим предвиђених и неопходних промена, није могуће остварити применом важећих прописа.

9. Квантитативно (нумерички, статистички) представити очекиване трендове у предметној области, уколико се одустане од интервенције (status quo).

С обзиром на доступне податке истраживања обављеног у 2014. и 2019. године, да би сценарио почетног стања односно предвиђање будућности у одсуству других активности државе у правцу решавања проблема и његових узрока не би значајно променио постојећи проценат деце изложен опасном раду. Графикон 2 приказује могућe развојe догађаја у за три сценарија ж. При томе, укупан ефекат зависи од низа других мера (едукативних и информативних кампања, институционалних мера и повећања ресурса инспекцијских органа) и није могуће поуздано утврдити очекиване ефекте у одсуству уредбе.

Графикон 2 Сценарио почетног стања – Учешће деце изложене опасном раду

Прецизнија анализа сценарија почетног стања биће могућа након прибављања података Анкете о радној снази.

10. Какво је искуство у остваривању оваквих промена у поређењу са искуством других држава, односно локалних самоуправа (ако је реч о јавној политици или акту локалне самоуправе)?

У оквиру МАП’16 Пројекта сачињен је Приказ законодавства одабраних земаља Европске уније о заштити деце на раду и заштити деце од дечијег рада, укључујући најгоре форме рада, у оквиру ког је представљено законодавство Аустрије, Француске, Хрватске, Немачке и Словеније.[5] Традиција, правни системи, терминологија, приступ и законска решења у пет анализираних земаља су прилично различити.

У погледу заштите деце на раду и заштите деце од недозвољеног дечијег рада, главни правни извор у Аустрији представља Закон о запошљавању деце и омладине (CYEA) из 1987. године. Сходно CYEA, деци (малолетници узраста до 15 година или старији уколико су на обавезном образовању) уопште није дозвољено да обављају опасне послове, док је обављање таквих послова од стране адолесцената (особе млађе од 18 година које нису деца) строго регулисано. Два кључна акта која регулишу ангажовање деце на раду у Немачкој јесу Закон о заштити младих на раду и Правилник о заштити деце на раду. Млади (особе старије од 15 а млађе од 18 година) не смеју да раде дуже него што су физички или ментално способни, односно требало би да раде само на пословима на којима нису изложени било каквом ризику од несрећа, моралним или здравственим ризицима. Забрањен је рад на комад, тамо где постоји штетни утицај буке, вибрација, зрачења, опасних индустријских супстанци, као и изложеност изузетној топлоти, хладноћи и влази. Сходно прописима на снази у Хрватској, малолетници се не смеју запослити на опасним пословима, што подразумева рад који превазилази њихове физичке и менталне способности као и рад где је малолетник изложен различитим видовима опасности по његову сигурност, здравље, морал или развој. У Словенији, забрањено је запослити младе (особе млађе од 18 година) на пословима на којима су изложени ризицима по здравље, безбедност, морал односно на пословима који превазилазе њихове способности. Слично је и у Француској где су одређене категорије опасних послова потпуно забрањене а одређене регулисане у виду дозвољеног степена и начина рада.

У оквиру МАП’16 Пројекта такође је анализиран институционални оквир различитих држава те сачињен Приказ институција одабраних земаља Европске уније и Србије у области заштите деце на раду и заштити деце од дечјег рада, укључујући најгоре форме рада. У међународним документима захтева се, посредно или непосредно, од држава које су прихватиле те документе, да успоставе одговарајуће националне механизме за праћење спровођења одговарајућих међународних и националних стандарда и одредаба за заштиту деце на раду и од злоупотребе дечјег рада, укључујући и најгоре облике. У Републици Србији не постоји посебно тело (Владино или невладино) које би се експлицитно бавило праћењем спровођења наведених стандарда и појавом злоупотребе дечјег рада.

Међутим, постоји институционализован широк државни и друштвени (цивилни) оквир за праћење проблема положаја деце и младих у друштву, те и с обзиром на потребу њихове заштите у вези са радом и од злоупотребе њиховог рада. Тај оквир има два дела. Први део чине тела и институције јавне власти, а други чине ванбуџетске организације – организације и удружења грађана (невладине организације, цивилно друштво). Међу овим деловима постоји координација политика и мера у правцу заједничког циља – генерално унапређење друштвеног положаја деце и младих.

Коначно, узета су у обзир и искуства земаља ван Европске уније. На пример, Јордан диференцира 8 категорија послова где није дозвољено запослити лица млађа од 18. година (на пример, послови који укључују опасности физичке, хемијске, биолошке, моралне, психосоцијалне и остале хазарде.

1. Због чега је неопходно постићи жељену промену на нивоу друштва? (одговором на ово питање дефинише се општи циљ).

Општи циљ је обезбеђење заштите и смањење изложености деце опасном раду, путем унапређења нормативног и институционалног оквира за превенцију и заштиту деце од злоупотребе дечјег рада / изложености опасном раду за децу. Остварење наведеног опште циља подразумева функционални систем у оквиру ког су деца заштићена од опасног рада, тако што неће бити ангажована у пословима или на условима који су опасни или тако што ће се правовремено идентификовати и склонити из тих послова, и тако што ће надлежне службе поступати на начин да се деца поново не ангажују у опасном раду (превенцијом, кажњавањем послодаваца, надзором у породици, подршком породици, и другим мерама)

У документима јавних политика није експлицитно наведен показатељ који ће мерити остварење општег циља. Остварење општег циља мериће се будућим истраживањима MICS, при чему ће се следеће истраживање одвијати 2024. године.

2. Шта се предметном променом жели постићи? (одговором на ово питање дефинишу се посебни циљеви, чије постизање треба да доводе до остварења општег циља. У односу на посебне циљеве, формулишу се мере за њихово постизање).

Посебни циљеви Нацрта уредбе су:

• Функционални систем надзора. Функционални надзор подразумева јасно дефинисане обавезе инспекцијских органа у погледу надзора који се тиче опасног рада за децу
• Свеобухватно праћење изложености деце у образовном систему. Праћење изложености у образовном систему подразумева свеобухватно и детаљно пружање информација у домену опасног рада деце.
• Повећање информисаност и обученост и којима се омогућава ефикаснију примену Уредбе

3. Да ли су општи и посебни циљеви усклађени са важећим документима јавних политика и постојећим правним оквиром, а пре свега са приоритетним циљевима Владе?

Општи и посебни циљеви усклађени су са следећим документима јавних политика

• Стратегијом за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године одељком 3.7. Злоупотреба дечјег рада и посебним циљем 2 Стратегије ”интервенције усмерене ка заштити деце од насиља” којима се превиђа унапређење компетенција професионалаца за заштиту и подршку деци (мера 2.3).
• Стратегијом безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године са Акционим планом за њено спровођење у коме се у оквиру посебног циља унапређења безбедности и здравља на раду, између осталог, као релевантне активности предвиђа и промоција здравља на раду, образовање и обука као и подизање свести о важности безбедности и здравља на раду.
• Акционим планом за спровођење Програма Владе за период 2020-2022, унутар кога су два циља посредно у вези са Нацртом Уредбе. Први се односи на унапређење образовног система (Приоритетни циљ 1.2) – унапређење система дуалног образовања (1.2.6). Други се односи на заштиту основних људских права (Приоритетни циљ 4.2) – повећан обухват ученика из осетљивих друштвених група ради смањења дроп-аут-а.

4. На основу којих показатеља учинка ће бити могуће утврдити да ли је дошло до остваривања општих односно посебних циљева?

У предметној области прати се низ показатеља, како оних који се односе на ширу област дечјег рада, тако и показатеља који се односе на опасан дечји рад.

Прва група показатеља односи се на општи циљ, односно на е ефекте на основу којих ће бити могуће утврдити промене у стопи опасног дечјег рада.

Наведени подаци се редовно прикупљају у оквиру Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Републици Србији (МICS) коју спроводи УНИЦЕФ. Истраживања вишеструких показатеља положаја деце у Србији 2019  које је спровео Републички завод за статистику омогућавају праћење великог броја индикатора. Ова истраживања пружају податке о стопи укључености деце у опасан рад односно деце која раде у опасним условима – диференцирано према типу опасних услова (ношење тешког терета; рад са опасним алатима или руковање великим машинама; излагање екстремној хладноћи, топлоти или влажности; излагање буци или вибрацијама; рад на висини; рад са хемикалијама или експлозивима. Базна вредност представља укупан проценат деце која раде у опасним условима који је износио 2.6% деце. Циљна вредност износи 2.3% и односи се на 2024. годину.

Предметни показатељи такође се одвојено прикупљају и за децу ромске националности. Предметни показатељи диференцирани су према: старости детета, полу, типу насеља, региону, похађању школе, нивоу образовања мајке, функционалним тешкоћама детета, националности лица на које се води домаћинство, радном статусу мајке, радном статусу лица на које се води домаћинство, нивоу материјалне депривације те квинтилу индекса благостања.

Поред праћења промена у стопи опасног дечјег рада ови показатељи такође омогућавају и контекстуализацију проблема дечјег рада уопште те јасно утврђивање најризичнијих категорија деце како када је у питању дечји рад генерално тако и када је у питању опасан дечји рад.

Друга група показатеља се односи посебне циљеве

Посебан циљ који се односи на постојање функционалног система надзора прати се на основу показатеља који се формирају на основу података прикупљених од стране Инспектората за рад и других инспекцијских органа и центара за социјални рад. У Плану инспекцијског надзора инспектората за рад за 2021. годину предвиђено је да сваки инспектор рада у области радних односа, између осталог, врши контролу дечјег рада у циљу смањења појаве злоупотребе дечјег рада. Приликом предметних контрола инспектори рада су у обавези да користе одговарајућу контролну листу – Контролну листу у области дечјег рада. На основу контролних листи могуће је формирати следеће показатеље функционалног надзора:

• Учешће малолетних лица на радним местима са повећаним ризиком;
• Број покренутих прекршајних поступка у области дечјег рада;
• Број ванредних инспекцијских надзора Инспекције рада и других инспекцијских служби у области дечјег рада;
• Број координираних надзора у области дечјег рада;
• Број пријављених случаја деце у опасном раду;
• Број поступака подршке родитељима;
• Број повреда деце млађе од 18 година на раду;
• Учешће малолетних лица на радном месту у радној околини на којима се обавља рад.

Показатељи испуњености посебног циља који се тиче ефикасног праћења изложености у образовном систему:

• Проценат стручних школа и послодаваца који воде евиденцију о недељном односно месечном времену које дете проводи на раду приликом стручног образовања

Трећа група односи се на показатеље на нивоу резултата који се односе на информисаност и обученост и којима се омогућава ефикаснија примена Уредбе:

• Број едукованих родитеља и образовних радника о опасном раду деце;
• Број едуковане деце о опасном раду деце;
• Број натписа у штампи која обрађују проблем дечијег рада;
• Укупно време на телевизијама са националном фреквенцијом посвећеног овој теми.

1. Које релевантне опције (алтернативне мере, односно групе мера) за остварење циља су узете у разматрање? Да ли је разматрана „status quo” опција?

 Укључивање казнених одредаба. Разматране су опције доношења нове уредбе без уређивања казнених одредаба. С обзиром на потребне подстицаје послодавцима, као и ефективни надзор оцењено је да је укључивање одредба неопходно јер добровољно усклађивање са прописаним решењима није довољно. Стога Нацрт уредбе укључује димензију принудног усклађивања којом утиче на регулисане субјекте (тј. свих дефинисаних категорија послодаваца) и то повећањем ризика од инспекцијског надзора, повећањем ризика откривања повреде прописа и санкционисања, као и строгости санкција. Тиме се утиче на одвраћање субјеката и смањењу изложености деце опасном послу.

Санкције у виду фиксних износа или скала. Како би се осигурала адекватна примена и предвидљивост казни, Радна група се одлучила за фиксне износе.

Укључивање просјачења као опасне околности за децу. Нацртом уредбе је дефинисано просјачење као активност којом лице тражи новац или друге материјалне вредности, бесповратно и без пружања противуслуге, изазивањем сажаљења, а с обзиром на своје сиромаштво или позивајући се на здравствене или друге разлоге. Нацртом се такође прецизира да ако је дете у пратњи родитеља или другог одраслог лица које проси, сматраће се да проси и када то не чини директно. Нацртом се предвиђа (чл. 4) да излагање детета околностима које се односи на просјачење није дозвољено.

Појам просјачења се наводи у више прописа (Кривични законик - КЗ, Закон о јавном реду и миру). У Кривичном законику РС (чл. 388), просјачење као облик експлоатације обухваћено је у кривичном делу Трговина људима за које је предвиђено, између осталог, да ће се, уколико је дело учињено према малолетном лицу, учинилац казнити затвором од најмање пет година. Такође, предвиђено је да пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа не утиче на постојање кривичног дела. Поред тога, као облик запуштања и злостављања малолетног лица просјачење је обухваћено у члану 193. КЗ, којим је предвиђено да ће се родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава, између осталог, на просјачење казнити затвором од три месеца до пет година. Просјачење је обухваћено и као прекршај Законом о јавном реду и миру (чл.12). Законом су предвиђене новчане казне за просјачење услед угрожавања спокојства грађана и нарушавање јавног реда и мира, као и новчане и затворске казне ако је прекршај извршен у групи од три и више лица.[6]

Полиција у складу са својим надлежностима у сваком конкретном случају врши процену да ли такав догађај има законске елементе прекршаја или кривичног дела, на основу чега предузима мере и радње у складу са законом, односно по налогу надлежног јавног тужиоца или суда. У таквим случајевима, полиција поступа када се утврди да лице својим понашањем нарушава јавни ред и мир, односно спокојство грађана, дакле онда када се непосредно затекне у извршењу прекршаја. Према лицима која нису навршила 14 година живота и која су према кривичном и прекршајном законодавству Републике Србије неодговорна, не подносе се кривичне нити прекршајне пријаве, већ се обавештава Центар за социјални рад као кључни носилац активности у погледу бриге и заштите деце и породице у заједници и као координатор у процесу заштите деце од насиља, злостављања, искоришћавања и занемаривања). Такође, сходно чл.49-51 Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад уређује се питање неодложних интервенција Центра за социјални рад ради заштите када је дошло до угрожавања живота, здравља или развоја детета.[7]

С обзиром да се Општим коментаром Комитета за права детета УН бр. 21 (2017) о деци у уличној ситуацији предвиђа да је кључни приступ заштите деце, приступ који се темељи на правима детета, у којим се дете поштује као носилац права, и одлуке се доносе уз његово учешће наместо репресивног приступа у којем се дете сматра за делинквента, односно у коме се присилно склања са улице, или се оно или његов родитељ или старатељ санкционишу. Поред тога Уредба експлицитно уређује питање одговорности, односно дефинише да заштиту од опасног рада и опасних околности које обухватају и просјачење којем су изложена деца од стране родитеља врши орган старатељства приликом надзора над вршењем родитељског права, у споровима за заштиту права детета, споровима за вршење односно лишење родитељског права и заштиту од насиља у породици.

Стога се увођењем дефиниције просјачења и уређењем питања одговорности, омогућава ефикасније поступање органа старатељства  и примена Инструкције о поступању Центара за социјални рад у заштити деце од злоупотребе дечјег рада, којом се радници у социјалној заштити руководе. Тиме се омогућава ефикаснија примена превентивних  и заштитних мера у односу на праксу примене одредаба закона који тај рад криминализују и санкционишу. Наиме, дете које је изложено просјачењу се налази у ситуацији непримереној за деце, изложено бројним ризицима које улица са собом може да донесе- сексуалну злоупотребу, радну експлоатацију, трговину децом, насиље, опасност од саобраћаја и друго. Сама Инструкција у свом садржају води стручне раднике кроз кораке стручног поступка, од процене детета на улици, процене капацитета и стања детета, даље одлазећи у породицу процењује капацитете породице и потребе за подршком, како би се анимирала заштитна мрежа подршке, услуга и програма, како би се околности промениле у складу са потребама детета. Приликом процене ситуације, стручни радник има знања и вештине да процени да ли се ради о злоупотреби, трговини или стратегији преживљавања и да у односу на закључак реализује даље мере.

Уређење овог питања треба да омогући и боље праћење броја деце која су изложена наведеним околностима. Наиме, иако тренутно не постоје прецизни подаци број деце је значајан. На пример, Центар за интеграцију младих у Београду раду са 500 корисника од којих приближно 10% проси.

2. Да ли су, поред регулаторних мера, идентификоване и друге опције за постизање жељене промене и анализирани њихови потенцијални ефекти?

Одговор је дат у оквиру одговора на следеће питање.      

3. Да ли су, поред рестриктивних мера (забране, ограничења, санкције и слично) испитане и подстицајне мере за постизање посебног циља? 

• Обуке

Међународна организација рада ће реализовати обуке за Инспекторат рада, полицију, Центре социјалног рада и представнике републичког јавног тужилаштва на тему дечијег рада где ће и опасан рад и у Уредба бити обрађени. Обуке су планиране за по једног представника ових органа из сваког административног округа. Такође је планирано да се спроведу додатне обуке за представнике ЦСР и пружаоце услуга које ће обухватати и питања опасног рада. Укупно је планиран тренинг за 100 представника социјалне заштите.

Претходно је припремљена и Инструкција о поступању инспектора рада подржава капацитете инспектора у примени Уредбе, а такође је развијен је предлог Стручно методолошког упутства за стручњаке у социјалној заштити о дечијем раду, и ревидирана пратећа Инструкција.

• Информационе кампање

Приликом усвајања важеће Уредбе спроведена је једнократна информациона кампања, али она није имала довољан одјек и није било пропратних активности.

1. Да ли су у оквиру разматраних опција идентификоване институционално управљачко организационе мере које је неопходно спровести да би се постигли посебни циљеви?

Постојећи институционални оквир омогућава адекватно спровођење предложене Уредбе. Уредба је предвидела и заједнички надзор у складу са Законом о инспекцијском надзору чиме би требало да буду отклоњене дилеме у погледу надлежности.

2. Да ли постоје расположиви, односно потенцијални ресурси за спровођење идентификованих опција?

У овом тренутку нису предвиђена додатна средства за спровођење ове Уредбе за наредне године. Ако буду потребна, средства за спровођење Уредбе потребно је планирати у складу вредностима одређеним за сваки од органа државне управе понаособ. 

1. Да ли је финансијске ресурсе за спровођење изабране опције потребно обезбедити у буџету, или из других извора финансирања и којих?
2. Колики су процењени трошкови увођења промена који проистичу из спровођења изабране опције (оснивање нових институција, реструктурирање постојећих институција и обука државних службеника) исказани у категоријама капиталних трошкова, текућих трошкова и зарада?

Не очекују се додатни трошкови након усвајања Уредбе. Трошкови едукације инспектора су део њихове континуиране едукације и усавршавања, при чему ће Међународна организација рада реализовати обуке за Инспекторат рада, полицију, Центре социјалног рада и представнике тужилаштва на тему дечијег рада где ће и опасан рад и у Уредба бити обрађени. Усвајање Уредбе неће довести до додатних капиталних и текућих трошкова.

1. Какве ће ефекте изабрана опција имати на квалитет и статус радне снаге (права, обавезе и одговорности), као и права, обавезе и одговорности послодаваца?

Уредбом се не проширује обухват субјеката који морају да поштују обавезе, већ се у циљу боље примене, то у нацрту уредбе појашњава. С обзиром да се злоупотреба дечјег рада, према подацима МОР[8] најчешће дешава управо у оквиру породице, потребно је улогу родитеља, старатеља односно хранитеља деце посебно нагласити. Важећа Уредба је послодавца дефинисала на шири начин, који је обухватао и родитеље, али у намери да се јасније пропишу обавезе инспекцијских служби приликом надзора над применом Уредбе, било је потребно да се друго лице које радно ангажује (мисли се на родитеља, стараоца или хранитеља детета) као појам одвоји од појма послодавца.

Доследна примена предложених решења утицала би на ангажовање деце у пољопривредним пословима, као и на обавезе и одговорност лица која радно ангажују децу (укључујући и родитеље, старатеље или хранитеље). Према истраживању МОР на основу Анкете о радној снази из 2016. године[9] готово 2/3 злоупотребе дечјег рада у Србији заступљено је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства (56,5%), док је у 59,4% она заступљена на породичним газдинствима. У погледу опасног рада, ризик и опасност по безбедност деце произилази из употребе дотрајале механизације и опреме, рада у неусловним објектима (стајама, подрумима, амбарима), непрописном руковању хемијским средствима. Према налазима истраживања на узорку од 498 деце, у 66 случајева деца су била изложена опасном раду (13,2%). У том контексту за одређени број домаћинстава, доследна примена прописа може да створи потребу за ангажовањем или других чланова домаћинства или за ангажовањем плаћене радне снаге .Поред тога постоји и регионална димензија јер је изложеност деце опасним пословима најучесталија у региону Јужне и Источне Србије, где је и ангажовање деце на пољопривредним пословима највеће. Наиме, у том региону учешће деце ангажоване на таквим пословима било је између 15 и 17%.

Сходно члану 5 нацрта уредбе којим су дефинисане обавезе послодаваца и образовно-васпитних установа, они су дужни да за дете обезбеде поштовање највиших стандарда безбедности и здравља на раду, као и надзор инструктора, ментора или наставника за децу која су обухваћена средњим образовањем и начином реализације практичних облика наставе и дуалног облика образовања. Излагање штетностима и околностима дефинисаним у члану 5 нацрта уредбе није дозвољено или је временски ограничено.

Сходно члану 6 нацрта уредбе којим је уређено обезбеђивање примене превентивних мера:

• послодавац, стручна школа и послодавац који реализује стручно образовање, који ангажује дете у складу са прописима којима је уређен рад, као и уколико ангажује дете у оквиру дуалног образовања, практичне наставе, професионалне праксе односно практичних облика наставе, не може да ангажује дете нити да наложи обављање опасног рада на начин који је супротан одредбама нацрта уредбе;
• послодавац, стручна школа и послодавац који реализује стручно образовање, дужни су да примене превентивне мере у складу са актом о процени ризика и прописима којим се уређује безбедност и здрављу на раду, с циљем отклањања или свођења на најмању могућу меру ризика од настанка оштећења здравља деце на раду, а нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем;
• Стручна школа и послодавац који реализује стручно образовање воде евиденцију о недељном односно месечном времену које дете проводи на раду приликом стручног образовања у складу са планом и програмом наставе и учења.

1. На које друштвене групе, а посебно на које осетљиве друштвене групе, би утицале мере изабране опције и како би се тај утицај огледао (пре свега на сиромашне и социјално искључене појединце и групе, као што су особе са инвалидитетом, деца, млади, жене, старији преко 65 година, припадници ромске националне мањине, необразовани, незапослени, избегла и интерно расељена лица и становништво руралних средина и друге осетљиве друштвене групе)?

Уредба ће имати ефекте на следеће осетљиве друштвене групе:

• Децу
• Деца припадници ромске мањине;
• Деца из пољопривредних домаћинстава
• Деца у хранитељским породицама;
• Деца у установама социјалне заштите за смештај, с фокусом на децу са сметњама у развоју;
• Деца са сметњама у развоју корисници услуге дневног боравка;
• Деца из сиромашних породица (корисника права на новчану социјалну помоћ и др.);
• Децу мигранте;
• Децу у покрету
• Децу у процесу средњег образовања

2. Да ли би и на који начин изабрана опција утицала на тржиште рада и запошљавање, као и на услове за рад (нпр. промене у стопама запослености, отпуштање технолошких вишкова, укинута или новоформирана радна места, постојећа права и обавезе радника, потребе за преквалификацијама или додатним обукама које намеће тржиште рада, родну равноправност, рањиве групе и облике њиховог запошљавања и слично)?

Примена уредбе може да утиче на губитак посла оних који тај посао нису ни смели да обављају. Део опасних послова која су вршена од стране малолетних лица, преузеће лица којима је такав рад није забрањен. Тиме уредба ће потенцијално створити додатну тражњу за радном снагом.

1. Да ли се изабраном опцијом уводе организационе, управљачке или институционалне промене и које су то промене?

Изабраном опцијом неће се уводити организационе, управљачке или институционалне промене, али ће се јасније одредити улога органа који су одговорни за примену овог прописа.

2. Да ли постојећа јавна управа има капацитет за спровођење изабране опције (укључујући и квалитет и квантитет расположивих капацитета) и да ли је потребно предузети одређене мере за побољшање тих капацитета?
3. Које додатне мере треба спровести и колико времена ће бити потребно да се спроведе изабрана опција и обезбеди њено касније доследно спровођење, односно њена одрживост?

Како је претходно наведено, МРО, ће реализовати обуке за Инспекторат рада, полицију, Центре социјалног рада и представнике републичког јавног тужилаштва које ће обухватити и питања у вези опасног рада. Такође, већ је назначено да је паралелно са израдом овог прописа израђена и Инструкција о поступању инструктора рада подржава капацитете инспектора у примени Уредбе, а такође је развијен је предлог Стручно методолошког упутства за стручњаке у социјалној заштити о дечијем раду, и ревидирана пратећа Инструкција. Наведене активности треба да доведу до побољшања капацитета за спровођење прописа.

Уредба прецизира области надзора и уређује координирани надзор када је због сложености инспекцијског надзора или значаја спречавања и отклањања незаконитости, односно штетних последица то неопходно.

1. Да ли постоји још неки ризик за спровођење изабране опције?

Кључни проблем примене важеће уредбе огледао се у непрецизно прописаном надзору. Иако је нацртом ово питање уређено, могуће је идентификовати ризике чији су узроци:

• Незаинтересованост државних институција (министарстава и јавних службу / центара за социјални рад);
• Ограничења у погледу расположивих капацитета у појединим организма надзора;
• Неадекватно прикупљање података који се односе на опасан рад за децу
• Недостатак едукације у погледу примене уредбе.

^[1] ILO, UNICEF. 2021. Child Labour – Global Estimaes 2020, Trends and the Road Forward. ILO, UNICEF, New York.

[2] Вид. на пример https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3317052-klinci-jovana-nikolina-i-jovan-prave-sir-gaje-povrce-peku-rakiju-oni-su-ponos-svoga-kraja, https://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/329085/tinejdzer-ratko-markovic-umesto-ajfona-voli-motornu-testeru-kad-pomislis-da-si-jaci-od-sume-tad-ces-se-povrediti.

[3] Save the Children in partnership with Regional network for street involved children. Regional Research on Prevalence of Street Children Phenomenon in Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia (2016). https://nwb.savethechildren.net/sites/nwb.savethechildren.net/files/library/Regional-Research-on-prevalence-of-street-children-phenomenon_0.pdf.

[4] Наведено према подацима који су објављени на https://dualnoobrazovanje.rs/dualno-obrazovanje/ (23.7.2021).

[5] МРО Приказ законодавства одабраних земаља Европске уније о заштити деце на раду и заштити деце од дечијег рада, укључујући најгоре форме рада, документ израђен за потребе анализе и израде Уредбе.

[6] Према подацима МУП-а, у периоду 2019-2020. године од стране полицијских службеника поднете су кривичне пријаве за кривично дело Трговина људима из члана 388 КЗ, у којима је оштећено 5 малолетних лица због експлоатације кроз просјачење, као облика трговине људима.

[7] Ради ефикасне заштите деце чији се живот и рад одвија на улици, Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања, 2014. године, наложило је свим центрима за социјални рад да формирају локалне међусекторске тимове за заштиту деце која живе и раде на улици, у градовима и општинама на територији Републике Србије у чији рад су били укључени и представници тужилаштва, полиције и система здравствене заштите. Координацију рада наведених тимова вршили су представници центара за социјални рад, који су планирали акције и позивали наведене партнере да се укључе у њихову реализацију.

[8] ILO (2021), Child Labour: Global Estimates 2020 Trenda and the Road Forward, доступно на: https://www.ilo.org/ipec/Informationresources/WCMS_797515/lang--en/index.htm

[9] MOR, Brza procena zloupotrebe dečjeg rada u poljoprivredi, Sektor za Fundamentalne principe i prava na radu (FUNDAMENTALS), - Ženeva: MOR, 2018.