6.3.2. Спровођење консултација – практичан пример

Овде су представљени кључни кораци у спровођењу консултација на практичном примеру: спровођење детаљне ex-ante анализе ефеката за измену Закона о забрани пушења и увођења потпуне забране пушења у угоститељским објектима. Пример спровођења консултација заснива се на идеалном сценарију за њихово спровођење и на премиси да су консултације адекватно планиране (планирано време, кадровски и финансијски ресурси неопходни за њихово спровођење).  

Не постоје поуздани показатељи на основу којих би се могао прецизно утврдити временски оквир за спровођење појединачног метода консултација, а тиме и време укупног трајања процеса консултација. Рок за спровођење консултација зависи од низа специфичних фактора: величине узорка, сложености теме о којој желите да се консултујете, метода консултација за које сте се определили, расположивости потенцијалних учесника консултација и спољних модератора итд. Осим о тим специфичним, треба водити рачуна и о општим факторима, као што су рок за израду документа јавне политике или прописа утврђен у Плану рада Владе, степен хитности и расположиви кадровски ресурси.  

Када нема поузданих показатеља, у планирању времена за спровођење консултација треба се ослонити на сопствено искуство, искуство других органа државне управе и здраво расуђивање. Пример плана консултација садржи илустративни рок за спровођење појединих метода у организовању консултација и укупан рок за спровођење консултација. 

Слика 14. Кораци у планирању консултација. 

Корак 1: Утврђивање циља и корака у консултацијама. Циљ консултација у фази спровођења анализе ефеката јесте да помогну надлежном предлагачу да утврди предлог оптималне опције или комбинације оптималних опција у избору инструмента јавне политике (документа јавне политике или прописа). Стога се консултације спроводе у једном или више корака који претходе одлуци. Да бисмо утврдили који су кораци најпогоднији за спровођење консултација, нужно је да прво утврдимо циљ консултација. Ако је циљ консултација прикупљање додатних података и провера ставова према могућим ефектима планиране мере, онда је логично да се консултације спроводе у фази анализе ефеката планиране промене пошто желимо да утврдимо економске, друштвене и друге ефекте такве промене (у овом случају – потпуне забране пушења). 

Корак 2: Дефинисање циљних група и других заинтересованих страна. Циљне групе и друге заинтересоване стране идентификују се у анализи стања – у првом кораку у спровођењу ex-ante анализе ефеката. Идентификовање циљних група и других заинтересованих страна може бити и предмет посебне анализе (stakeholders analyses), која се спроводи паралелно са анализом стања.  

Када је реч о процени економских ефеката, она обавезно укључује и процену ефеката промене на микро, мале и средње привредне субјекте, те је потребно и ту групу укључити у консултације. 

На нашем примеру, за укупну процену економских ефеката планиране промене потребно је спровести консултације са следећим циљним групама: 

• Удружења угоститеља (истражујемо утицај предложене мере на њихове приходе, конкурентност и запослене).  
• Удружења произвођача дувана (утицај предложене мере на њихове приходе, конкурентност и запослене). 
• Удружења велепродаје (утицај предложене мере на њихове приходе, конкурентност и запослене). 
• Удружења послодаваца у области малопродаје (утицај предложене мере на њихове приходе, конкурентност и запослене).  
• Синдикати (утицај предложене мере на евентуална отпуштања, смањење плата, погоршање економског положаја радника због претпостављеног смањеног промета).  

• Стална конференција градова и општина (утицај предложене мере на приходе градова и општина). 

Друштвене ефекте планиране промене тестирамо на следећим циљним групама: 

• Удружења младих (истражујемо колико планирана промена може да утиче на смањење броја нових пушача у тој друштвеној групи и на одвикавање од пушења). 
• Удружења лечених зависника од пушења (истражујемо колико се могућност пушења у угоститељским објектима сматра узроком неуспелог лечења зависности од пушења).  

Поред тога, нужне су и консултације са циљаним заинтересованим странама да би се утврдили друштвени и економски ефекти планиране промене:  

• Лекарске коморе (прикупљамо додатне податке о броју оболелих од пушења, старосној структури, трошковима лечења, факторима зависности итд. и добијене податке упоређујемо са расположивим подацима из студија, истраживања и других извора). 
• Удружења педагога средњих школа (прикупљамо додатне податке о распрострањености пушења у средњим школама и његовим узроцима и упоређујемо их са расположивим подацима из студија, истраживања и других извора). 

Корак 3: Избор метода консултација. Када се бира метод консултација, потребно је водити рачуна о начелу пропорционалности. У нашем примеру, имајући у виду карактеристике појединих метода консултација, као и друштвени и економски значај планираних промена, одлучујемо се за следеће методе консултација са циљним групама: 

• Фокус групе за све идентификоване циљне групе. Додатна вредност коришћења тог метода консултација када је реч о процени економских ефеката, огледа се у томе што нам омогућава да тестирамо колико су циљне групе на које планирана промена има економски ефекат спремне да прихвате промене, односно да ли су спремне да понуде или да се сагласе с понуђеним алтернативним решењима (на пример уместо потпуне забране пушења, забрана пушења у угоститељским објектима до 19.00 часова; увођење забране пушења у угоститељским објектима за лица млађа од 21 године; дозвољено пушење у отвореним баштама у летњој сезони итд.).  
• Анкета (упитник) за ученике средњих школа. Анкета нам помаже да добијемо квантитативне податке који су значајни за мерење друштвеног утицаја планиране промене на ту друштвену групу (у којој мери би предложена мера утицала на одлуку адолесцента да почне пушити, да смањи или да остави пушење).  

• Анкета за чланове удружења лечених зависника од пушења. Анкета за ту циљну групу нам помаже да добијемо квантитативне податке колико се могућност пушења у угоститељском објекту сматра узроком рецидива зависности од пушења.  
• Састанак са грађанима – са власницима угоститељских објеката. Овај метод консултација је такође погодан како би се истражило мишљење власника о економским ефектима планиране промене, али и испитала њихова спремност и могућност да се прихвате евентуална алтернативна решења. Састанак са грађанима је посебно погодан метод консултација у градовима пошто је у њима највећа концентрација угоститељских објеката. Број учесника јавних састанака један је од фактора за утврђивање поузданости (validation) прикупљених података и ставова, као и њиховог значаја у спровођењу ex-ante анализе ефеката (validation).  

Пошто смо дужни да се придржавамо начела пропорционалности, а уважавајући чињеницу да је потребно одређено време да се органи државне управе у потпуности обуче за спровођење консултација, у нашем примеру представнике свих горе наведених циљних група бирамо једноставнијим методама узорковања (нпр. коришћењем метода простог (случајног) узорка). 

Поред консултација са циљним групама, одлучујемо се за следеће методе консултација с другим заинтересованим странама: 

• Округли сто са представницима лекарских комора подесан је метод да се прикупе додатни подаци о утицају пушења на развој канцера и других обољења, укључујући и наше дефинисане циљне групе (млади, лечени зависници од пушења), као и да се добију мишљења стручњака о економским и друштвеним ефектима планиране мере.  

• Округли сто са представницима удружења педагога средњих школа подесан је метод прикупљања додатних података о распрострањености пушења у средњим школама и добијања мишљења стручњака о друштвеним ефектима планиране мере на средњошколце.  

Корак 4: Информисање о спроведеним консултацијама. Информисање о спроведеним консултацијама је обавеза која има два аспекта: информисање учесника и јавности о спроведеном конкретном методу консултација и припрема информације о консултацијама која је саставни део извештаја о спроведеној анализи ефеката.