10.5. Обрачун трошкова јавних политика и прописа (Енгл. Policy Costing)

Обрачун трошкова спровођења планских докумената и прописа део је ширег контекста анализе ефеката спровођења ових аката. Утврђивање трошкова неопходан је корак у спровођењу претходне (ex-ante) и накнадне (ex-post) анализе ефеката спровођења планских докумената и прописа. Правовремене информације о процењеним трошковима један су од кључних алата у управљању системом јавних политика и законодавних активности.

Утврђивање трошкова јавних политика и прописа има задатак да доносиоцима одлука:

  • обезбеди информације о висини средстава потребних за спровођење жељених промена у конкретним областима планирања које су предмет планског документа и решења у прописима - разумевање финансијских ефеката реформских процеса
  • омогући благовремено планирање буџета како би се омогућило несметано спровођење жељених промена и остваривање циљева
  • омогући приоритизацију и ефикасно управљање ограниченим ресурсима кроз усклађивање јавних политика и решења у прописима са доступним ресурсима
  • пружи информацију о изворима финансирања предложених активности и мера
  • укаже на постојање недостајућих средстава који може угрозити спровођење планираних мера и активности, односно решења у прописима и тиме утицати на остваривање циљева и промена које се желе остварити спровођењем јавне политике, односно прописа, и
  • омогући мерење успешности и ефикасности.

Основни појмови при обрачуну трошкова су:

Ресурси (људски, материјални и финансијски) - средства које је неопходно уложити како би се спровеле све мере и активности предвиђене документима јавних политика, односно решењима у прописима, односно остварили циљеви јавних политика и прописа у предвиђеним роковима.

Трошак је новчана вредност ресурса (људских, материјалних и финансијских) коришћених за спровођење мера и активности предвиђених документима јавних политика, односно решења у прописима како би се остварили дефинисани циљеви у складу са предвиђеним роковима. Трошак се израчунава множењем цене и количине неопходних ресурса.

Цена је износ који се плаћа за ангажовање или набавку ресурса.

 

Квантификација улазних ресурса омогућава да се обрачуна финансијски трошак. То се врши коришћењем:

  • Просечних јединичних цена по улазном ресурсу
  • Историјских цена сличних услуга
  • Просечних референтних цена

Стандардизација трошкова

Стандардизација трошкова олакшава обрачун трошкова и обезбеђује њихову упоредивост. Стандардизоване цене се користе само за одређене категорије трошкова, а за униформну примену је надлежно Министарство финансија. Републички секретаријат за јавне политике, у сарадњи са Министарством финансија, израдио је приказ методолошког оквира за утврђивање и обрачун стандардних трошкова за израду планских докумената и прописа по врсти трошка. Трошкови у листи стандардних цена/трошкова за израду планских докумената и прописа су изражени у динарима и еврима. Листа се ажурира по потреби, а најмање једном годишње. Листу стандардизованих трошкова можете преузети овде.

Уколико се за спровођење мера, односно активности користе улазни ресурси за које су цене стандардизоване, трошак спровођења мере или активности се обрачунава тако што се стандардна цена по јединици улазног ресурса (одређеног производа/услуге) множи са планираним бројем таквих јединица.

Претходна страница 10.4. Планирање и припрема буџета
Следећа страница 10.6. Врсте трошкова

Додатни извори

Приручник за утврђивање трошкова јавних политика и прописа
Табела стандардизованих трошкова