10.8. Кораци у обрачуну трошкова

Обрачун трошкова може се извршити у неколико корака.

Резултат сваког корака представља улазну информацију за следећи корак.

Први корак: Утврдити мере

Циљеви планског документа или прописа остварују се спровођењем мера и активности. Мере се састоје од неколико повезаних сродних активности чијим се спровођењем доприноси остварењу планираних резултата.

Други корак: Утврдити показатеље учинка

Да би носилац спровођења документа јавне политике могао адекватно утврдити напредак у спровођењу мера, односно у остварењу планиране промене, за сваку меру је неопходно утврдити показатеље резултата који обезбеђују информације о непосредним променама, производима и услугама које су настале спровођењем мере.

Трећи корак: Утврђивање активности

У обрачуну трошкова кључно је разложити утврђене мере на јасно изражене активности како би се створили услови да се што прецизније утврде ресурси неопходни за њихово спровођење. Ако се обрачунава трошак спровођења прописа који не укључује мере, у овом кораку се утврђују независне активности које је за примену прописа потребно да спроведу органи и организације јавне управе.

Могуће је да ће обрачун трошкова захтевати да се активности разложе на фазе или кораке како би се утврдили сви неопходни детаљи и ресурси потребни за њихово спровођење и како би се обезбедила поуздана основа за обрачун трошкова. У акционом плану се ове фазе не приказују, већ се износ утврђује за целу активност.

Пример активности разложених у више детаља погледајте овде.

Четврти корак: Дефинисање ресурса за спровођење активности

Да бисмо добро проценили улазне ресурсе морамо одговорити на следећа питања:

1. Која је врста активности која се планира за реализацију мере? Информише нас о категорија трошка.
2. Колики је обим активности које је потребно спровести да би се достигли планирани резултати? Што већи обим, већи је трошак.
3. Која је учесталост активности? Једнократне и вишекратне.
4. Које резултате и ефекте желимо да остваримо?

Ако се активност спроводи у више фаза, трошак спровођења активности можемо израчунати тако што ћемо израчунати трошак сваке од фаза. На пример, за активност - Изградња гасовода Ниш-Димитровград, трошкови се могу одредити у односу на следеће фазе: израда планско техничке документације; експропријација земљишта; изградња и надзор над изградњом

Пети корак: Обрачунати трошкове улазних ресурса и утврдити изворе финансирања

Последњи корак у обрачуну трошкова јесте утврдити новчане вредности улазних ресурса у свакој утврђеној категорији трошкова и изворе финансирања и износе средстава који ће бити обезбеђени из сваког извора.

Плански документи, измене/допуне постојећих прописа, односно нови прописи, по правилу, укључују само: 1) реформске мере или активности, које су нове у односу на претходни период и које се спроводе да би се остварили циљеви постављени планским документом или прописом и променило постојеће стање или 2) мере и активности са промењеним обимом или обухватом.

Када се ради о новој мери или активности, трошак опције status quo је увек нула.

Ако се ради о мери или активности са промењеним обимом или обухватом, трошак у опцији status quo не може бити нула. Додатни трошак у односу на опцију status quo је позитиван уколико се обим активности проширује. Додатни трошак ће имати негативан предзнак, тј. остварује се уштеда ако се обим активности смањује (у односу на status quo).

Трошак се обрачунава по категоријама трошкова (нпр. трошкови запослених, робе и услуге итд.) које изискује спровођење активности (или мере уколико се обрачун врши на нивоу мере). Те категорије трошкова одговарају економској класификацији расхода у буџету.

Трошак спровођења планског документа обрачунава се за сваку годину његовог важења – у мери у којој је то могуће. Најчешће се трошак спровођења мера и активности може прецизније утврдити за првих неколико година важења документа, а за остале године на агрегираном, мање детаљном нивоу. Трошак спровођења прописа утврђује се за текућу (буџетску) годину и наредне две године.

Трошкови треба да буду засновани на стандардним ценама, ако је могуће.

Трошкови се уносе у табелу за обрачун трошкова:

• Само додатни трошкови у односу на базну годину
• Унети трошкове за базну годину
• Додатни трошкови се могу унети са предзнаком + или – где минус означава уштеду у односу на трошкове у години која претходи спровођењу активности или мера (status quo)
• Уносе се само директни, први нивои трошкова
• Класификација у четири категорије:
  • плате, накнаде и доприноси,
  • роба и услуге,
  • субвенције и трансфери и
  • капитални расходи (инвестиције)

Помоћне табеле за обрачун трошкова можете преузети овде.