2.4.2. Стратегија

Стратегија је основни документ ЈП - утврђује кровни стратешки правац деловања и јавне политике у области планирања и спровођења јавних политика. Области планирања и спровођења јавних политика дефинисане су у прилогу 11 Уредбе.

Стратегија се, по правилу, усваја за период од 5 до 7 година; 

Стратегије се разврставају се по обухвату у погледу садржаја и територије коју покривају на: 

• Секторске (за целокупну област) или међусекторске (за више области), по обухвату,  

• Националне, субнационалне или наднационалне, по територијалном обухвату.  

Стратегија обавезно садржи: 

1) Увод, који садржи: 

– правни основ који прописује надлежност за доношење (позивање на одредбе закона); 

– разлоге за доношење, који укључују одговоре на питања: 

(1) Зашто се приступило изради тог документа, односно које су индикације да постоји потреба за јавном интервенцијом? 

(2) На чију иницијативу се приступило изради документа? (Посебно се врши реферисање на иницијативе физичких и правних лица, уколико их има). 

(3) Да ли се документ јавне политике у тој области доноси први пут или се доноси због истека важећег документа? 

(4) Ако се доноси због истека важећег документа, даје се кратка информација о резултатима спровођења мера предвиђених тим документом; 

– кратку информацију о институцијама укљученим у развој те стратегије; 

2) Податке о планским документима и правном оквиру релевантном за ту стратегију, тј. објашњење везе са планским документом у складу са којим се доноси, ако такав документ постоји, као и о односу тог документа са другим релевантним важећим планским документом и правним оквиром; 

3) Опис постојећег стања у конкретној области планирања и спровођења јавних политика, који укључује и ex-post анализу претходних јавних политика у тој области, која се врши на основу оцене нивоа остварености циљева тих јавних политика уз помоћ показатеља учинка тих политика, уз позивање на постојеће студије и анализе којима се документује проблем и потреба за интервенцијом; 

4) Дефинисање жељене промене, које садржи: 

– визију, односно жељено стање чијем достизању доприноси постизање општег и посебних циљева; 

– идентификовање жељене промене, укључујући и њене елементе и њихове узрочно-последичне везе; 

– идентификовање заинтересованих страна односно појединаца, група, правних лица или организација које имају интерес у или су под утицајем мера којима се спроводе јавне политике; 

5) Дефинисање циљева јавне политике, које садржи: 

– општи циљ те политике, утврђеног том стратегијом или другим документом јавне политике (концепт политике или стратегија ширег опсега) или документом развојног планирања у складу са којима се иста усваја; 

– идентификацију показатеља учинка на нивоу општег циља (показатељ ефеката јавне политике), што укључује утврђивање почетне вредности, циљане вредности и извора верификације; 

– до пет посебних циљева те политике (по правилу), утврђених том стратегијом или другим документом јавне политике у складу са којом се усваја (концепт политике или стратегија ширег опсега) или документом развојног планирања, у односу на које се накнадно разрађују конкретне мере за њихово постизање; 

– идентификацију показатеља учинка на нивоу посебних циљева (показатељи исхода), што укључује утврђивање почетне вредности, циљане вредности и извора верификације. 

Ако стратегија има више од једног општег, односно више од пет посебних циљева, образлаже се потреба за тим одступањем. 

6) Идентификовање мера јавне политике, за постизање посебног циља, односно циљева, уз назначење које су мере предвиђене алтернативно, ако је то случај (ако постоје различите опције за постизање циља), што укључује и идентификацију и формулацију показатеља резултата на нивоу мера, као и преглед, односно кратак опис пројеката којима ће се мере јавне политике спроводити; 

7) Извештај о анализи мера, извршене у складу са чл. 24–30. ове уредбе, која обухвата анализу ефеката тих мера на физичка и правна лица, односно анализу друштвених и економских ефеката, за сваку од разматраних опција уколико оне постоје, укључујући и анализу ефеката на животну средину, као и управљачких ефеката тих мера, ако их имају, са посебним освртом ефеката мера на: 

– родну равноправност; 

– микро, мале и средње привредне субјекте; 

8) Идентификовање механизама за спровођење мера, уз навођење: 

– институције надлежне за спровођење конкретне мере, односно институције која има претежну надлежност у реализацији те мере или је одређена за координатора за реализацију те мере, ако је спровођење мере у надлежности више институција; 

– процене потребних финансијских средстава и осталих материјалних ресурса неопходних за спровођење мера; 

– информације о начину обезбеђења, односно изворима средстава за спровођење мера; 

– рокова за спровођење мера; 

9) Одређење начина оцене постигнутих резултата, односно ефикасности спровођења документа јавне политике, које укључује идентификацију кључних показатеља учинака на нивоу општих и посебних циљева и мера, којима се мери ефикасност и ефективност спровођења мера јавних политика које су тим документом утврђене и начин верификације тих резултата (извор информације); 

10) Одређење начина извештавања о резултатима, уз навођење ко је дужан кога да обавештава о спровођењу документа јавне политике, у ком обиму и у којим роковима; 

11) Информације о резултатима спроведених консултација, уз навођење ставова које су консултоване групе износиле у односу на разматране алтернативне мере, као и разлога из којих су усвојени, односно одбачени њихови ставови; 

12) Процену финансијских средстава, потребних за реализацију сваке од мера и идентификацију извора из којих се та средства обезбеђују; 

13) Процену финансијских ефеката реализације сваке од мера на буџет, у складу са законом који уређује буџетски систем. Ако се спровођење мера које се финансирају из буџета планира за текућу буџетску годину, наводи се по ком основу су та средства већ обезбеђена у буџету; 

14) Информацију о прописима које би требало донети, односно изменити како би се реализовале мере јавне политике; 

15) Акциони план, састављен у форми прописаној чланом 58. ове уредбе. 

Акциони план се по правилу доноси за цео период важења стратегије коју разрађује, а изузетно, може бити донет и за краћи рок, ако у моменту њеног доношења не може бити сагледана комплетна динамика активности. У том случају ће се донети акциони план краћег трајања, а накнадно ће се донети додатни акциони план, односно планови који ће покрити преостали период важења стратегије. 

У случају да акциони план није саставни део стратегије, стратегија обавезно садржи рок за усвајање акционог плана, који не може бити дужи од 90 дана од дана усвајања тог планског документа. 

Као алат који вам може помоћи у изради стратегије, користите Предлог структуре стратегије.

Такође, овде можете погледати табеларни преглед садржаја стратегије и програма на примерима постојећих докумената јавних политика.