2.4.4. Концепт политике

Концепт политике је полазни документ јавне политике којим се усвајају принципи и/или смернице по којима ће се спроводити системска реформа у одређеној области и/или дају смернице за усвајање стратегије или програма;

Концепт политике се обавезно усваја у случају ако ex-ante анализа ефеката укаже на постојање међусобно искључивих опција, које имају значајан утицај на различите заинтересоване стране и циљне групе.

Концепт политике обавезно садржи:

1) Увод, који садржи:

– правни основ који прописује надлежност за доношење (позивање на одредбе закона);

– разлоге за доношење, који укључују одговоре на питања:

(1) Да ли се тим документом дају смернице за израду стратегије или програма или усвајају принципи реформе у одређеној области планирања и спровођења јавних политика и да ли је реч о стратешкој реформи?

(2) Да ли постоји више међусобно искључивих опција (праваца) за спровођење жељене промене и да ли се за њих претпоставља или је анализом ефеката већ утврђено да ће значајно утицати на различите заинтересоване стране и циљне групе, односно да ли је концептом политике потребно дати смернице за израду стратегије или програма или усвојити принципе реформе са високим трошковима?

(3) Да ли је по истим питањима раније већ доношен концепт политике?

– кратку информацију о институцијама укљученим у развој тог концепта политике;

2) Податке о документима јавних политика и правном оквиру релевантним за тај концепт политике, тј. објашњење везе са документом јавне политике у складу са којим се доноси, ако такав документ постоји, као и о односу тог документа са другим релевантним важећим документима јавних политика и правним оквиром;

3) Опис постојећег стања, у складу са чланом 55. став 1. тачка 3) Уредбе, релевантног за избор могућих и предложене опције;

4) Опис жељене промене коју треба постићи, њених елемената и њихових узрочно–последичних веза;

5) Дефинисање циљева јавне политике, и то општег и посебних циљева јавне политике, у оквиру којих се разматрају опције, а који су конкретни, реални, временски одређени и мерљиви;

6) Идентификовање мера јавне политике за постизање посебних циљева, које су алтернативне и које представљају међусобно искључиве опције за постизање посебних циљева концепта политике што укључује и идентификацију и формулацију показатеља резултата на нивоу тих алтернативно постављених мера, уз означење узрочно-последичне везе између општих и посебних циљева и мера које доприносе остварењу тих циљева;

7) Извештај о анализи ефеката алтернативних опција, у складу са чланом 60. став 1. тачка 7) Уредбе, с тим што се детаљна еx-ante анализа ефеката обавезно врши ако се концептом политике заузима правац деловања у односу на уско формулисану промену;

8) Информације о резултатима спроведених консултација и додатних анализа ефеката разматраних опција на основу спроведених консултација;

9) Предлог и образложење изабране опције и начин њеног остваривања, укључујући преглед могућих мера предложених као најсврсисходнији начин за решавање уочених проблема и постизање жељене промене;

10) Процену финансијских средстава, потребних за реализацију сваке од мера и идентификацију извора из којих се та средства обезбеђују;

11) Процену финансијских ефеката реализације сваке од мера на буџет, у складу са законом који уређује буџетски систем. Ако се спровођење мера које се финансирају из буџета планира за текућу буџетску годину, наводи се по ком основу су та средства већ обезбеђена у буџету;

12) Оквирни предлог плана наредних корака са оквирним роковима и надлежностима, при чему предлагач може израдити и комплетан план активности, у складу са специфичним потребама планирања;

13) Одређење начина извештавање о спровођењу концепта политике, уз навођење ко је дужан кога да обавештава о спровођењу концепта политике, у ком обиму и у којим роковима.

Претходна страница 2.4.3. Програм
Следећа страница 2.4.5. Акциони план

Често постављана питања

У наставку можете пронаћи одговоре на најчешће постављена питања.

Концепт политике у ЕУ користи се често у форми беле књиге (Енгл. White paper). „Бели папир /књига“ је меродаван документ који треба да у потпуности информише читача о одређеној теми од јавног интереса. Садржи експертске анализе и истраживачке резултате које поткрепљују препоруке за одређено решење које се концептом политике сугерише. Бела књига омогућава читачу да боље разуме неку тему од јавног интереса, а управљачима да донесу одлуке.

Сврха Беле књиге је да заговара одређену позицију као најбољи начин да се оствари промена, или реши проблем. To je начин како владе у многим развијеним земљама назначавају могући правац политике/прописа, пре него што покрену процес усвајања. Публиковање Беле књиге тестира став јавности по питању реформских или комплексних питања политике и служи да владе боље разумеју и одлуче о могућем будућем правцу и утицају политике.