2.4.6. Остали плански документи

Програм Владе и Акциони план за спровођење програма владе

Након републичких избора кандидат за председника Владе Народној скупштини предлаже састав Владе и износи Програм Владе – експозе, о којем Народна скупштина гласа. Временски оквир Програма Владе је најдуже четири године, колико траје и мандат Владе. Програм Владе представља јасну политичку смерницу за рад државних органа.

Из усвојеног експозеа, најкасније у року од 90 дана РСЈП у сарадњи са надлежним министарствима и државним органима припрема Предлог АПСПВ, који доноси Влада.

АПСПВ је плански документ који приоритете из Програма Владе разрађује кроз приоритетне циљеве и конкретне планиране резултате, и то на принципима управљања заснованог на резултатима. Циљ АПСПВ-а јесте унапређење спровођења Програма Владе, на основу приоритизације, лакше и боље координације и редовног праћења и отклањања препрека у спровођењу приоритетних циљева и планираних резултата. Спровођење АПСПВ се прати кроз месечно извештавање о резултатима и степену остварења постављених циљева.

Годишњи план рада владе

Један од битних докумената који уважава приоритете Владе јесте и Годишњи план рада Владе, који се припрема на основу средњорочних планова директних корисника буџетских средстава, приоритетних циљева Владе садржаних у АПСВП и Националном програму за усвајање тековина ЕУ. Годишњи план рада Владе обједињује Генерални Секретаријат и он садржи преглед нормативних активности потребних за спровођење мера утврђених јавним политикама које се планирају за наредну буџетску годину. Доношењем Годишњег плана рада Владе повећава се транспарентност рада директних буџетских корисника и лакше се прати и извештава о обављеним пословима.

Документи у процесу приступања Европској унији

Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније (NPAA) представља детаљан вишегодишњи план усклађивања домаћих прописа са прописима ЕУ. Израђен је тако да повезује европско законодавство и домаћи правни поредак како би се у сваком тренутку пратили динамика, обим и квалитет тог усклађивања. Право ЕУ подељено је у складу са надлежношћу државних органа, чиме је омогућено и да се редовно планирају и прате њихове законодавне активности. Министарство за европске интеграције координира процес израде NPAA и прати његово спровођење.

Плански документи који се доносе у процесу приступања ЕУ израђују се по процедури и у роковима који су предвиђени методолошким препорукама Европске комисије.

Програм економских реформи - ERP (Economic Reform Program) je национални плански документ који се припрема у оквиру сталног економског дијалога са Европском комисијом и државама чланицама EУ. Програм економских реформи израђује се годишње како би се обезбедио одржив и инклузиван економски раст заснован на повећању запослености и конкурентности, а у складу са стратешким циљем смањења развојног јаза домаће привреде и ЕУ. ERP садржи детаљан приказ реформских програма – структурних реформи и динамику њиховог остваривања које прати и контролише ЕУ. Извршење тих реформи основ је за оцену ЕУ у годишњем извештају о напретку Републике Србије у процесу приступања ЕУ па те реформе представљају обавезу која треба да има приоритет при изради нових планских докумената.

ERP такође садржи и процене средстава потребних за спровођење предвиђених структурних реформи. (Линк на ЕРП)

Фискална стратегија

Буџетска ограничења представљају јасно утврђена ограничења средстава које могу потрошити поједини буџетски корисници. Та ограничења су јасно утврђена у Фискалној стратегији, базираној на макроекономским пројекцијама, пројекцијама задужења државе и другим елементима.

Средњорочни план

Средњорочни план је свеобухватан плански документ који се доноси за период од три године и који омогућава да се повежу јавне политике са средњорочним оквиром расхода. Средњорочни план се израђује на основу докумената јавних политика (стратегија, програма и њихових акционих планова), уз уважавање приоритетних циљева Владе (утврђених у АПСПВ), расположивих капацитета и ресурса, као и промена фактичке ситуације у односу на време када су ти документи јавних политика донети.

Сврха средњорочног плана јесте да дȃ свеобухватан и ажуран преглед обавеза (мера и активности) које треба да се спроведу унутар институције током наредне три године тако што:

• омогућава да се усклади број, обим и динамика спровођења мера и активности са расположивим ресурсима (људским и финансијским) и приоритетима (стратешко управљање ресурсима);
• обезбеђује да се детаљно планирају активности организационих јединица унутар институције, чиме се избегава појава „уских грла” због великог обима посла или недостатка средстава;
• повећава транспарентност и одговорност тако што обавезује институцију да средствима која су јој додељена спроведе јасно утврђен скуп мера и активности;
• обезбеђује ефективан програмски буџет и средњорочни оквир расхода – који су у складу са циљевима и приоритетима јавних политика;

Више о средњорочном планирању погледајте овде.