4.7. Корак 7 - Одлука о процесу праћења спровођења и вредновања учинака јавне политике

Закон о планском систему дефинише кораке у спровођењу анализе ефеката, и као финални корак предвиђа идентификовање ресурса за спровођење мера јавне политике, праћење спровођења и вредновање учинака јавне политике, као и потенцијалних ризика у спровођењу јавне политике. Ова се одредба сходно примењује и у случају прописа.

У претходним корацима је објашњено како се утврђују финансијски и други ресурси (на пример људски) потребни за спровођење докумената јавне политике или прописа, као и начини на које можете утврдити ризике и анализирати сценарије који се могу догодити.

Када је дефинисање ресурса за праћење спровођења и вредновање у питању треба имати на следеће факторе:

• Број институција које учествују у спровођењу. Потребно је сагледати ресурсе које ће све институције које спроводе активности и мере, односно учествују у спровођењу одредби прописа морати да ангажују на праћењу спровођења, извештавању и вредновању учинака.
• Расположивост података. Уколико се праћење спровођења и извештавање спроводе на бази података за које тек треба дефинисати методологију прикупљања, анализе и интерпретације, потребно је и за ове послове дефинисати потребне ресурсе.
• Деконцентрација/децентрализација спровођења. Постоји неколико начина спровођења јавних политика и прописа који су илустровани ниже.

Што је спровођење документа јавне политике или прописа деконцентрисаније / децентрализованије, потребно је више ресурса за праћење спровођења и боља координација међу учесницима која захтева и додатно време.

Овде погледајте пример алгоритма за децентрализовано праћење спровођења и извештавање о спровођењу прописа у области заштите животне средине.

• Разуђеност докумената јавне политике и прописа у одређеној области такође диктира темпо и ресурсе потребне за праћење спровођења и вредновања учинка. Наиме, у случају праћења спровођења стратегије која има неколико програма којима се даље разрађују специфични циљеви, потребно је претходно известити о резултатима спровођења тих програма а затим уобличити извештај о спровођењу стратегије. Са друге стране, да би се известило о спровођењу програма потребно је прикупити информације о резултатима спровођења свих мера и активности.

Иако Јединствени информациони систем доноси олакшање у смислу систематизације свих података, треба имати на уму да извештај о спровођењу није пуки збир података и информација и да су за израду сврсисходног извештаја потребни време и други ресурси за анализу прикупљених података и доношење закључака и препорука на основу којих се доносе одлуке о даљем правцу деловања.

• Капацитети за спровођење вредновања учинака, односно евалуације. Уколико не постоје људски капацитети за спровођење периодичне евалуације јавне политике или прописа, као и израде финалног извештаја о евалуацији, потребно је дефинисати финансијска средства за ангажовање стручњака за евалуацију у дефинисаним временским периодима.