5.3. Утврђивање опција и решења у прописима

Опције представљају различите (алтернативне) мере или групе мера за постизање посебних циљева јавне политике (члан 20. Уредбе). Опције се дефинишу коришћењем Прилога 4 Уредбе.

Сходном применом Закона о планском систему, опције представљају могућа решења у пропису које доприносе остварењу циљева због којих се приступа изради новог или измени постојећег прописа.

Закон о планском систему налаже да се идентификује више  опција, при чему је једна од њих status quo опција, односно опција којом се препушта да се стање у одређеној области развија без државне интервенције и уз дејство спољних фактора. Поред status quo опције, потребно је идентификовати додатне две опције за решавање уочених проблема и достизање жељене промене.

Уобичајено, за сваки проблем постоји више од једног решења. Потребно је да лица која спроводе анализу ефеката прописа размишљају креативно и не ограничавају решење на само једну опцију, већ да размотре већи број потенцијалних решења. Пре него што почнете размишљати о регулисању одређеног питања размотрите различите нивое интервенције државе приказане у додатним ресурсима. 

Уколико приступате изради новог или изменама постојећег прописа, претпоставка је да је анализом ефеката планског документа дефинисано да је пропис оптималан начин за постизање циљева јавне политике која се тим планским документом уређује. Уколико то није случај, пре него што приступите раду на пропису, процените, постоје ли друге врсте мера које се могу применити ради постизања истих циљева (подстицајне, информативно-едукативне, институционално-управљачко-организационе, мере којима се обезбеђују добра и услуге).

Опције у спровођењу анализе ефеката прописа

Уобичајена реакција регулаторних тела на уочени проблем је примена традиционалног (прескриптивног) приступа. Доношење прописа којим се нешто изричито намеће као обавеза или забрањује, при чему се над применом таквог прописа спроводи надзор од стране државних органа и изричу санкције у случају прекршаја

Алтернативни регулаторни инструменти (корегулација, саморегулација, квазирегулација) могу често остварити циљ уз знатно ниже трошкове у односу на традиционални приступ.

Некад је могуће користити и алтернативе регулацији (економске инструменте, информационе и образовне кампање) или одустати од државне интервенције и препустити решење тржишту

Опције у случају прописа можемо описати регулаторним спектром:

Савети за избор опција

Приликом разматрања опција у анализи ефеката прописа пожељно је размотрити следеће три опције:

1. Опција поједностављивања постојећих процедура и поступака – подразумева да се приликом анализе ефеката размотри да ли су административни захтеви и поступци неопходни, односно да ли их је могуће укинути или поједноставити како би се смањили трошкови пословања предузећима или како би се смањило оптерећење физичких лица.
2. Опција саморегулације (добровољности) – у одређеним областима често је могуће користити принцип добровољности и препустити уређење тих области репрезентативним удружењима, коморама.
3. Опција минималних измена – често је потребно да се, пре свега, побољша примена постојећег прописа, тако да је потребно у пропис само унети неопходне измене.

Избор опција кључних решења у прописима

Поред основног избора, потребно је приказати и кључне опције које су разматране а које се тичу кључних законских решења. На пример, у пропису је разматрано да ли ће се формирати ново тело или ће надзор вршити постојећи орган. Такође, могуће је прописати да ће се административни поступак одвијати на један или други начин. За такве опције, потребно је пружити јасне разлоге избора предложене опције.