5.7. Утврђивање начина праћења спровођења, извештавања и вредновања учинака

Закон о планском систему дефинише кораке у спровођењу анализе ефеката, и као финални корак предвиђа идентификовање ресурса за спровођење мера јавне политике, праћење спровођења и вредновање учинака јавне политике, као и потенцијалних ризика у спровођењу јавне политике.

У претходним корацима је објашњено како се утврђују финансијски и други ресурси (на пример људски) потребни за спровођење докумената јавне политике или прописа, као и начини на које можете утврдити ризике и анализирати сценарије који се могу догодити.

Праћење спровођења и вредновање односно Ex-Post анализа су повезани процеси.

Приликом утврђивања начина праћења потребно је сагледати све аспекте примене прописа, како би се прикупили и анализирали подаци на основу којих је могуће оценити

  • да ли се решења прописа примењују у потпуности,
  • да ли се постигнути резултати разликују од очекиваних,
  • разлоге за одступања од примене решења и очекиваних резултата

Да би се утврдиле наведене чињенице потребно је јасно идентификовати циљ усвајања прописа који је предмет праћења, односно показатеље учинка на основу којих се утврђује ниво остварења циљева прописа. У случају адекватно припремљене ex ante анализе циљеве, показатеље учинка је лако утврдити, посебно ако су циљеви одређени тако да поштују SMART критеријуме.

Коначно, праћење треба да укаже да ли су прописи усклађени са важећим планским документима и другим прописима. Приликом сагледавања праћења треба имати у виду доступност информације о вредности показатеља. Другим речима, треба избегавати показатеље за које није сигурно да се вредности могу прикупљати и утврдити у редовним временским интервалима које праћење подразумева.

Од изузетне важности је успоставити систем извештавања са јасно утврђеним одговорностима, као и роковима извештавања о активностима предвиђеним за спровођење прописа. Поред тога, потребно је прикупити информације о кашњењу, као и проблемима у спровођењу. Наведене информације се могу прикупити повременим консултацијама са циљним групама.

На основу припремљеног извештаја о спровођењу прописа и по протеку потребног временског периода спровођења прописа у којем се стичу одређена искуства у примени, спроводи се Еx-post анализа како би се утврдили постигнути резултати. Налази праћења представљају основ за спровођење Еx-post анализе ефеката прописа, односно вредновање учинка прописа.

Начин спровођења Ex-Post анализе зависи и од тога да ли је предмет анализе ефеката цео пропис или само део прописа. Наиме, у појединим случајевима, посебно комплексних прописа којима се уређују бројна питања кроз праћење се може утврдити постојање специфичног проблема, те је потребно фокусирати се на одређени домен примене прописа.

У односу на праћење, Еx-Post анализа иде корак даље и детаљно анализира примену прописа и оцењује ефекте. У том контексту Еx-post анализа је алатка која треба да сагледа проблеме, узроке и последице, утицај других (егзогених) фактора на остварене резултате, спровођења прописа. Детаљне кораке у спровођењу Еx-post анализе и садржај извештаја можете погледати овде и овде.

Еx-Post анализа је уједно и основ за вредновање, тако што се претходни резултати анализе користе за оцену према критеријумима релевантности, ефективности, ефикасности и одрживости. Таква оцена је основ за давање препоруке о томе да ли је пропис потребно изменити, укинути, или је потребно спровести друге активности како би се остварио жељени циљ.

Иако је у случају прописа надлежан најчешће један орган, то није увек тако. У зависности од броја институција које учествују у спровођењу, потребно је јасно алоцирати ресурсе које ће све институције које спроводе активности и мере, односно учествују у спровођењу одредби прописа, морати да ангажују на праћењу спровођења, извештавању и вредновању учинака.

Такође, у пракси једну од кључних препрека представља расположивост података. Ако се праћење спровођења и извештавање спроводе на бази података за које тек треба дефинисати методологију прикупљања, анализе и интерпретације, онда је потребно је и за ове послове дефинисати потребне ресурсе. То је чест случај приликом доношења новог прописа, односно када се први пут уређује одређена област.

Коначно, постоје случајеви у којима долази до децентрализације спровођења, односно када је могуће активности праћења пренети на лица којима су поверене надлежности самим прописом. Пример децентрализованог спровођења, праћења спровођења и извештавања о спровођењу прописа можете погледати у додтним ресурсима.

Иако је пожњено да вредновање спроводи независна страна, у зависности од расположивих људских и материјалних ресурса могућа су и друга решења. Уколико не постоје људски капацитети за спровођење периодичне Ex-post анализе, односно вредновања прописа, као и израде финалног извештаја о вредновању, потребно је дефинисати финансијска средства за ангажовање стручњака у дефинисаним временским периодима.

Додатни извори

Пример децентрализованог праћења спровођења и извештавања