6.4.6. Панел
Панел је метода консултација која подразумева образовање мање групе лица која имају посебна стручна знања и искуства с којима се периодично обављају консултације током у процесу спровођења ex-ante али и ex-post анализе ефеката. Панел се разликује од округлог стола по томе што се састанци чешће одржавају, а консултације се могу обављати и путем упитника. Упитници могу бити полуструктурирани, ако садрже део са затвореним питањима и део са отвореним питањима, или могу бити затвореног типа, ако имају непроменљив број питања и могућих одговора. Панел као метод консултација може се користити у:
- анализи постојећег стања;
- идентификовању могућих опција;
- анализи ефеката опција.
Панел је погодан метод и за праћење ефеката спровођења донетих докумената јавних политика и прописа.
Основна предност панела је што омогућава континуиран ангажман стручњака како у планирању, тако и у праћењу спровођења докумената јавних политика и прописа. Са друге стране, овај метод захтева више финансијских ресурса уколико су неопходне накнаде за рад експерата. У овом случају потребно је планирати и јавну набавку услуга стручњака.
Кораци у спровођењу консултација путем панела подразумевају:
Циљ организовања панела јесте да се омогући континуирано прикупљање мишљења, ставова или идеја од стручњака из одређене области.
Препоручује се од три до пет учесника панела како би сви они имали времена да допринесу дискусији. Зависно од околности, а нарочито од сложености проблема који је предмет панела, састанак треба да траје између 90 и 120 минута.
Када се бирају учесници панела, треба водити рачуна да они буду стручњаци и практичари у области која је предмет панела.
У панел-дискусији се користе претходно формулисана питања око којих ће се водити аргументован дијалог како би се добили подаци и ставови значајни за предмет ex-ante анализе ефеката. Важно је да се питања формулишу на начин који ангажује учеснике, односно да то буду питања отвореног типа. Нужно је избегавати питања на која се може дати једноставан позитиван или одречан одговор („да” или „не”).
Уколико технички услови то дозвољавају, учесници панела треба да буду распоређени у облику латиничног слова „U”, а да модератор седи у средини. Такав распоред седења омогућава учесницима да гледају један другог, а модератору да уочи невербалну комуникацију која може да индицира да се други учесници не слажу са излагањем неког од учесника, те да посвети додатну пажњу разјашњавању шта је тачно предмет неслагања.
О овој и другим методама консултација можете сазнати више у Приручнику за учешће јавности у планирању, изради и праћењу спровођења јавних политика и прописа.
