10.2. Зашто је буџет важан?

Буџет је свеобухватан план прихода и примања и план расхода и издатака. Буџетом се утврђује начин трошења расположивих јавних примања и прихода. Трошкови и расходи дефинишу се у односу на делокруг буџетских корисника, у складу са приоритетима Владе и циљевима и показатељима учинка утврђених планским документима и пописима. У том смислу, буџет, омогућава боље управљање учинком јавне управе, већу одговорност корисника буџета, успостављање снажнијих веза између годишњег буџета, утврђивања приоритетних расхода и издатака и спровођења јавних политика, као и већу транспарентност потрошње.

Са друге стране, буџет се усклађује са Фискалном стратегијом и средњорочним оквиром расхода. У том смислу, буџет је место на којем се сусрећу планови са реалним, пре свега финансијским, могућностима.

Влада Народној скупштини предлаже буџет са јасно утврђеном висином средстава за финансирање планираних активности.

Кроз Закон о буџету се:

• Распоређују ограничена средства према утврђеним приоритетима;
• Усклађују интереси различитих друштвених група које желе да имају корист или да избегну терет;
• Врши расподела прихода на потрошњу и инвестиције.

Економска, политичка и техничка основа буџета

Економска основа одражава начела финансијске одрживости и реалистичности. Економску основу чине макроекономски подаци и пројекције које припремају Министарство финансија и Народна банка Србије.

Политичка основа – значи да Влада преко буџета настоји да оствари оне програме које је поставила као своје приоритете. Приоритизација циљева је најосетљивији део припреме буџета јер повезује планске документе са њиховим финансирањем и спровођењем. То се ради преко средњорочних планова институција.

Техничка основа – то је разврставање трошкова према различитим класификацијама, припрема извештаја о реализацији одобрених расхода, програмска структура и сл. –

Фискална ограничења буџета

Фискална правила постављају ограничења пред фискалну политику како би се ојачала буџетска дисциплина, побољшала координација између различитих нивоа власти и смањила несигурност у погледу будуће фискалне политике.

Општим фискалним правилима одређује се (како је прописано Законом о буџетском систему):

1. да дуг сектора државе, укључујући обавезе по основу реституције, неће бити већи од 60% БДП;
2. да је циљани средњорочни фискални дефицит 0,5% БДП.

Посебна фискална правила обезбеђују да се фискални дефицит смањи у односу на БДП највећим делом тако што ће се смањити јавни расходи. Циљ посебних фискалних правила је и промена структуре јавне потрошње у правцу повећања јавних инвестиција.

Принципи одговорног фискалног управљања налажу утврђивање расхода за запослене у сектору државе на одрживом нивоу, тако да ће се тежити томе да учешће расхода за запослене сектора државе у БДП буде до 10%.  Такође, уколико су укупни расходи за пензије и новчани износ као увећање за пензију мањи од 10% БДП, пензија ће се ускладити према промени просечне зараде без пореза и доприноса, на начин дефинисан законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање

Контрола буџета

Буџет се контролише на више начина:

• Интерна контрола расхода – не може се трошити више новца него што је алоцирано за поједину активност и може се трошити само за утврђене намене. Буџетска инспекција такође контролише како буџет троше буџетски корисници.
• Екстерна контрола – Државна ревизорска институција, чији годишњи извештај усваја Народна скупштина.

Ревизорске институције широм света, као Државна ревизорска институција Републике Србије све су више усредсређене на спровођење ревизије сврсисходности пословања које испитују економичност, ефикасност и ефективност трошења средстава, као и да ли су постигнути циљеви за које су средства утрошена.