1.1. Законодавни оквир
Преглед прописа који регулишу управљање јавним политикама и прописима
Кључни прописи који уређују надлежности и процесе у планском систему укључују:
Закон о Народној скупштини
Устав Републике Србије (Службени гласник РС”, број 98/06, можете погледати овде ) у члану 97. утврђује надлежности Републике Србије и у тачки 12. изричито наводи да Народна скупштина уређује и обезбеђује „развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја; организацију и коришћење простора; научно-технолошки развој...”.
Улога Народне скупштине је да:
- Доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије,
- Усваја план развоја и просторни план,
- Усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе.
- Потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог
потврђивања,
Народна скупштина доноси: закон, буџет, завршни рачун, план развоја, просторни план, пословник, стратегију, декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење закона.
Пословник Народне скупштине
Овим пословником уређују се организација и рад Народне скупштине и начин остваривања права и дужности народних посланика, у складу са Законом о Народној скупштини.
Пословником се уређују поступци за доношење аката и други поступци, као што је поступак за доношење закона. Члан 151 Пословника Народне скупштине дефинише садржај образложења које прати предлог закона, које, између осталог обухвата и разлоге за доношење прописа, укључујући нарочито: анализу садашњег стања, проблеме које пропис треба да реши, циљеве који се прописом постижу, разматране могућности да се проблем реши и без доношења прописа и одговор на питање зашто је доношење прописа најбољи начин за решавање проблема.
Извод из Пословника Народне скупштине погледајте овде.
Закон о Влади
Послови извршне власти утврђени су Законом о Влади, који се доноси на основу члана
135. Устава Републике Србије. Влада је одговорна Народној скупштини за вођење политике Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине, за стање у областима из своје надлежности и за рад органа државне управе.
Закон о Влади утврђује:
- Мандат Владе за утврђивање и спровођење политика;
- Координацију, усмеравање и надзор рада министарстава;
- Извештавање о раду - извршењу;
- Јавност у раду и објављивању докумената и података.
Пословник Владе
Влада одлуке доноси на седници, већином гласова свих чланова Владе. Начин рада и одлучивања Владе, и акти које доноси председник Владе детаљније се уређују Пословником Владе. Члан 39, 39 а) и члан 40. Пословника Владе посебно говоре о прилозима уз нацрт закона и предлог уредбе које предлагач треба да достави Влади.
Члан 39 Пословника Владе, дефинише садржај образложења нацрта закона и предлога уредбе или одлуке Владе:
1) уставни, односно правни основ за доношење акта;
2) разлоге за доношење акта, а у оквиру њих посебно: проблеме које акт треба да реши, циљеве који се актом постижу, разматране могућности да се проблем реши и без доношења акта и одговор на питање зашто је доношење акта најбољи начин за решавање проблема;
3) објашњење основних правних института и појединачних решења;
4) процену финансијских средстава потребних за спровођење акта;
5) општи интерес због кога се предлаже повратно дејство, ако нацрт закона садржи одредбе с повратним дејством;
6) разлоге за доношење закона по хитном поступку, ако је за доношење закона предложен хитан поступак;
7) разлоге због којих се предлаже да акт ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије";
8) преглед одредаба важећег акта које се мењају, односно допуњују (припрема се тако што се прецртава део текста који се мења, а нови текст уписује великим словима).
Члан 41. Пословника Владе дефинише обавезе предлагача у погледу спровођења јавне расправе.
Закон о државној управи
Државна управа је део извршне власти Републике Србије који врши управне послове у оквиру права и дужности Републике Србије.
Овим Законом се ближе уређују послови државне управе, односно учествовање у обликовању политике владе и праћење стања у областима делокруга државних органа, извршавање закона, других прописа и општих аката, као и однос органа државне управе са другим органима, јавност рада и односи са грађанима.
Извод из Закона о државној управи погледајте овде.
Закон о министарствима
Законом о министарствима образују се министарства и посебне организације и утврђује њихов делокруг. За свако министарство дат је детаљан опис његовог делокруга. Опис делокруга министарстава и организација је на овом линку.
Закон о министарствима може да се промени при сваком формирању нове Владе или реконструкцији постојеће. Најчешће се ради о прегруписавању послова, тј. о промени делокруга, спајању или раздвајању појединих министарстава и њихових делова.
Закон о буџетском систему
Буџетски систем је уређен Законом о буџетском систему (можете погледати овде), на основу којег се доносе сви остали прописи који уређују коришћење буџетских средстава. Овај закон уређује планирање, припрема, доношење и извршење буџета Републике Србије и дефинише програм, програмску активност и пројекат - елементе.
Од увођења програмског буџета и започињања опсежног програма реформи финансијског управљања тај закон се врло често мења и допуњује како би одговорио реформским захтевима. У свом уводном делу утврђује финансијске инструменте и институције које постоје у систему јавних финансија.
Закон о буџетском систему дефинише управљачку одговорност, финансијску и интерну контролу, као и неправилности које дају правни оквир за рад на делегирању, децентрализацији и деконцентрацији послова у државној и јавној управи.
Закон о буџетском систему је основа за макроекономске финансијске политике које се пројектују за три године и доносе у оквиру Фискалне стратегије. Фискалну стратегију доноси Влада и подноси је Народној скупштини и Фискалном савету на мишљење. Фискална политика са пројекцијама средњорочног фискалног оквира је финансијски инструмент који поставља оквире расхода и директно одређује висину расположивих средстава за трошење ради остварења циљева јавних политика.
Закон о планском систему Републике Србије и пратеће уредбе
Народна скупштина је донела ЗПС 28. априла 2018. године („Службени гласник РС”, број: 30/18 - линк), а Влада пратеће подзаконске акте:
- Уредбу о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних
политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Службени гласник РС”, бр. 8/19 – у даљем тексту: Уредба); - Уредбу о методологији за израду средњорочних планова („Службени гласник РС”, број 8/19).
- Уредбу о обавезним елементима плана развоја аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 107/20).
Овај закон уређује плански систем Републике Србије, односно управљање системом јавних политика и средњорочно планирање, врсте и садржина планских докумената које у складу са својим надлежностима предлажу, усвајају и спроводе сви учесници у планском систему, међусобна усклађеност планских докумената, поступак утврђивања и спровођења јавних политика и обавеза извештавања о спровођењу планских докумената, као и сходну примену обавезе спровођења анализе ефеката на прописе и на вредновање учинака тих прописа.
Основни циљеви Закона о планском систему су:
- Да се побољша ефикасност планирања
- Да се јасно дефинишу и побољшају везе у планском процесу између међународног, националног, регионалног и локалног нивоа
- Да се обезбеди чвршћа веза између планирања јавних политика и процеса припреме буџета
- Да се побољша квалитет и транспарентност планирања и спровођења јавних политика.
- Да се користе резултати истраживања и све расположиве и проверене информације како би се политике заснивале на доказима
Закон о планском систему:
