6.5. Јавна расправа
Jавна расправа спроводи се о нацрту, односно предлогу документа јавне политике или прописа, да би се у непосредној комуникацији између предлагача и заинтересоване јавности (циљних група и других заинтересованих страна) или прикупљањем писаних коментара побољшао текст нацрта, односно предлога документа јавне политике или прописа, како у погледу материјалних, тако и у погледу номотехничких решења.
Преглед активности и рокова у организовању јавне расправе.
Када се обавезно спроводи јавна расправа? |
Јавна расправа се обавезно спроводи о нацрту закона којим се битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност, под којим се подразумева: 1. Нацрт новог системског закона; 2. Нацрт другог новог закона, осим ако надлежни одбор, на образложени предлог предлагача, не одреди другачије; 3. Нацрт закона о изменама и допунама закона ако се њиме битно мењају решења из постојећег закона, о чему надлежни одбор, на образложен предлог предлагача, одлучује у сваком конкретном случају; 4. Нацрт закона о потврђивању међународног уговора – само ако надлежни одбор одлучи да се спроведе јавна расправа, и то на образложен предлог Министарства спољних послова или органа државне управе из чијег су делокруга питања уређена међународним уговором. 5. Предлог документа јавне политике за који се обавезно спроводи анализа ефеката. Пословник Владе прописује могућност да се јавна расправа спроведе и о предлогу уредбе и одлуке. Поред тога, добра пракса налаже да се јавна расправа спроводи и о нацрту подзаконског акта који се доноси ради спровођења закона за који је спроведена детаљна анализа ефеката. |
Ко доноси одлуку о спровођењу јавне расправе, програму јавне расправе и року у којем се она спроводи? | Надлежни одбор, на предлог предлагача акта. |
Почетак јавне расправе | Јавна расправа започиње објављивањем јавног позива за учешће у јавној расправи и програма јавне расправе на интернет страници предлагача акта и порталу е-управе. |
Садржај програма јавне расправе |
|
Рок за достављање иницијатива, предлога, сугестија и коментара у писаном (штампаном или електронском) облику |
Најмање 15 дана од дана објављивања позива за јавну расправу. |
Трајање јавне расправе |
Најмање 20 дана. За системске законе, законе који посебно занимају јавност (закони који уређују осетљива питања о којима је став јавности подељен, који уносе значајне технолошке новине итд.) и за документе јавних политика за које је рађена детаљна анализа ефеката, јавна расправа не би требало да буде краћа од 30 дана. |
Извештај о спроведеној јавној расправи |
Организатор јавне расправе објављује извештај о спроведеној јавној расправи на својој интернет страници, а ако је предлагач акта орган државне управе, онда и на Порталу еКонсултације, најкасније 15 дана од дана окончања јавне расправе, а најкасније седам дана пре подношења акта на усвајање. |
Правне последице ако предлагач акта не спроведе јавну расправу |
1. Ако предлагач акта не спроведе јавну расправу, а био је обавезан, надлежни одбор Владе при разматрању нацрта закона, односно предлога документа јавне политике сам одређује програм јавне расправе и рок у којем се она спроводи. 2. Надлежни одбор обавезује предлагача акта који не спроведе јавну расправу према програму који му је одредио да јавну расправу спроведе у потпуности. |
Предлагач нема обавезу да спроводи јавну расправу о:
- Предлогу документа јавне политике за који спровођење анализе ефеката није обавезно;
- Ако је потребно хитно донети, односно изменити документ јавне политике на локалном нивоу ради спровођења докумената јавних политика који су донети на републичком нивоу, односно ради усаглашавања с тим документима;
- Ако су потребне хитне измене документа јавне политике који је донет на републичком нивоу или измене акционог плана ради спровођења утврђених мера за спровођење документа јавне политике, уз претходну сагласност надлежног одбора Владе.