6.4. Методи консултацијa

Основни методи консултација 

У поступку спровођења ех-ante анализе ефеката пожељно је да се користе различити методи консултација. Одлука о избору метода консултација доноси се у сваком конкретном случају, уважавајући предмет и обим ех-ante анализе и друге релевантне чињенице: расположиви ресурси, време, доступност потенцијалних учесника консултација – али и кључне разлике у карактеристикама квалитативних и квантитативних метода консултација. Осим тога, као што показује наредна табела, треба имати у виду да се методи консултација међусобно разликују по значају и употребној вредности за појединачне кораке у спровођењу ех-ante анализе ефеката. 

Консултације се могу спроводити коришћењем квалитативних или квантитативних метода консултација чије су основне разлике, у односу на њихов допринос укључивању јавности и развоју докумената јавних политика и прописа заснованих на чињеницама, приказане у наредној табели.  

Методи консултација у различитим корацима спровођења анализе ефеката. 

Метод консултација:  Кораци у ex-ante анализи током којих се могу спроводити консултације:  Тип консултација:  Учесници:

Анкета (квантитативни метод) 

Анализа постојећег стања. 

Анализа ефеката опција и решења прописа. 

Затворене или отворене консултације. 

Широко дефинисан узорак циљних група или јавности. 

Фокус групе (квалитативни метод: „лицем у лице”) 

Анализа постојећег стања. 

Идентификовање могућих опција. 

Анализа ефеката опција. 

Затворене консултације. 

Унапред дефинисане циљне групе. 

Полуструктурирани интервју (квалитативни метод: „лицем у лице”) 

Анализа постојећег стања. 

Идентификовање могућих опција. 

Анализа ефеката опција.  

Затворене консултације. 

Испитаници који припадају унапред дефинисаној циљној групи.  

Округли сто (квалитативни метод: „лицем у лице”)

Анализа постојећег стања.

Анализа ефеката опција.

Затворене консултације.

Припадници академске и научне заједнице, представници привреде и други релевантни учесници по позиву.

Прикупљање писаних коментара (квалитативни метод)

Анализа постојећег стања.

Идентификовање могућих опција.

Анализа ефеката опција.

Отворене консултације.

Сви грађани који припадају одређеној циљној групи.

Заинтересована јавност (сви грађани).

Панел (квалитативни метод: „лицем у лице”)

Анализа постојећег стања.

Идентификовање могућих опција.

Анализа ефеката опција.

Затворене консултације.

Стручњаци по позиву.

У циљу добијања прецизнијих података пожељно је комбиновати квалитативне и квантитативне методе консултација. 

Како квантификовати резултате квалитативних метода консултација погледајте овде.

Поред горе наведених метода консултација, постоје и други методи који се могу примењивати, као што су: 

  • Лабораторије за планирање и израду докумената јавних политика и прописа (Policy Labs) 
  • Циљано испитивање (Deliberative polling) 
  • Заједничко планирање и израда докумената јавних политика и прописа (Co-Design) 
  • Састанак са грађанима 

Поређење квалитативних и квантитативних метода консултација можете погледати овде.

Претходна страница 6.3 Спровођење консултација
Следећа страница 6.5. Јавна расправа

Често постављана питања

У наставку можете пронаћи одговоре на најчешће постављена питања.

Консултације са циљним групама и другим заинтересованим странама се спроводе током читавог процеса израде документа јавне политике или прописа, као и током њиховог спровођења, извештавања о спровођењу, ex-post анализе и вредновања. Консултације у припреми документа јавне политике или прописа се спроводе све до јавне расправе – када се финална верзија текста, на основу Програма јавне расправе који утврђује надлежни одбор Владе, ставља јавности на коментаре пре самог процеса усвајања. Током консултација најчешће се спроводе методе консултација које дају додатни увид у проблеме које треба решити и могућа решења, као што су анкете, интервјуи, фокус групе и прикупљање писаних коментара (када већ постоји солидан нацрт документа). Током јавне расправе примењују се методе које треба да верификују већ предложено решење и најчешће укључују округле столове, панеле и прикупљање писаних коментара.

Није обавезно али се свакако препоручује. Избор методе консултација зависи од врсте информација које желимо прикупити као и од састава и разнородности припадника циљних група и других заинтересованих страна. Такође, избор метода консултација зависи и од фазе у којој се налазимо у изради документа јавне политике или прописа. Минимум је, да надлежни орган у процесу израде прописа или документа јавне политике спроведе прикупљање коментара путем портала еКонсултације у временском периоду који не треба да буде краћи од седам радних дана. О прикладности појединих метода консултација у фазама израде, спровођења и праћења спровођења јавних политика или прописа, као и начину на који се поједине методе спроводе погледајте у Приручнику за учешће јавности у планирању, изради и праћењу спровођења јавних политика и прописа.

Додатни извори

Приручник за учешће јавности у планирању, изради и праћењу спровођења јавних политика и прописа
Како квантификовати резултате квалитативних метода консултација