4.4.2. Анализа економских ефеката

Анализом економских ефеката процењују се трошкови и користи које, спровођењем идентификованих опција или мера јавних политика, односно решења у прописима може имати привреда у целини, а нарочито поједине категорије привредних субјеката, као што су микро, мала и средња предузећа. 

Кључна питања која могу помоћи при утврђивању економских ефеката дата су у прилогу 6 Уредбе. 

Први корак анализе економских ефеката јесте да се сагледају сви директни и индиректни ефекти (трошкови и користи које имају привредни субјекти, грађани).  

Други корак је сама процена трошкова и користи. Неки ефекти, пре свега директни, могу се лако утврдити, а неки не могу. 

Директни и индиректни економски ефекти  

Директни ефекти су непосредне последице државне интервенције (мера јавне политике или решења у прописима). Битно је одредити на кога ће вероватно утицати разматране опције (привредна друштва, потрошаче, јавни сектор итд.) и које ће трошкове они сносити (капиталне трошкове, трошкове престанка или измене производног процеса, оперативне трошкове, административне трошкове…), односно које ће користи имати од разматраних опција. Директни трошкови укључују: 

1. Трошкове усклађивања који настају када привредни субјекти треба да ускладе своје пословање коришћењем додатних ресурса (утрошено време и новац) грађана. Трошкови усклађивања се могу поделити на административне трошкове усклађивања (добијање дозвола или сагласности, подношење извештаја, губитак времена услед надзора итд.) и структурне трошкове (трошкове прилагођавања производног процеса, набавка опреме и сл.). Ови трошкови такође могу бити једнократни или понављајући, о чему треба водити рачуна при обрачуну економских ефеката.
2. Трошкови спровођења (policy costing)
3. Прелазне (транзиционе) трошкове

Индиректни ефекти су они који посредно утичу на субјекте – на оне који нису директна циљна група мера јавне политике или предмет регулисања прописа. Посредни ефекти су ефекти који се односе на промену продуктивности, конкуренцију, промену структуре тржишта, иновације итд. Индиректни трошкови укључују: 

1. Алокативну неефикасност  -  губитак друштвеног благостања који настаје када промена јавне политике или прописа доведе до промене понашања појединаца или привредних друштава.
   На пример, када регулаторна промена утиче на већ успостављене тржишне цене робе и услуга (кроз порезе, субвенције, накнаде итд.), потрошачи и предузећа реагују (смањењем или повећањем количине коју могу да купе или продају), а цене те робе или услуга се мењају. Једноставан пример је анализирање увођења посебног пореза. Увођење пореза доводи до повећања цена, а то, по правилу, смањује тражену количину. Купци купују мању количину по вишим ценама, што значи да су на губитку. Продавци, с друге стране, продају мању количину и зарађују мање него у претходној ситуацији, јер и они најчешће сносе део пореског оптерећења. Држава остварује додатни буџетски приход, али је он често мањи од губитака које сносе произвођачи и потрошачи, па је укупан ефекат негативан, тј. долази до алокативне неефикасности. 
2. Индиректне негативне економске ефекте – ефекти на постојећи квалитет производа, продуктивност, степен иновација, промену тржишне структуре (баријере уласку).

Методе и алати за обрачун економских ефеката укључују:

• Анализу трошкова и користи
• Модел стандардног трошка   
• Калкулатор административних трошкова
• Анализу ефективности трошкова
• ММСП Тест - Тест утицаја на микро, мала и средња предузећа